Vremeplovom u Srbiju 30 godina unazad

Najupečatljiviji događaj prošlog leta za učenike pravoslavne gimnazije koja nosi ime prepodobnog Serafima Sarovskog u Moskvi postao je odlazak na letnji sportski kamp u srbski grad Svilajnac. Za 8 dečaka i 5 devojčica pravoslavne gimnazije to je bio prvi put u inostranstvo.

Po rečima prorektora za vaspitački rad centra Ljudmile Gljanenko, glavna zasluga za organizaciju ovog putovanja pripada rukovodiocu ruskog Dobrotvornog Fonda knjeginje Olge Aleksandrovne, Olgi Kulikovskoj-Romanovoj.

- Odavno sarađujemo sa Olgom Nikolajevnom, ona je bila na izvorima naše gimnazije. Kod nas čak postoji likovni studio koji nosi njeno ime i kojoj je ona poklonila nekoliko slika. Ona nam dolazi često i podržava naš centar.

Šta je za vas značilo da se prvi put nađete u Srbiji?

- Prvi moj osećaj je kao da sam vremeplovom stigla 30 godina unazad. Ne u ekonomskom pogledu, već u ljudskom. Tamo sam videla vrlo svetla, srdačna lica. Dopalo mi se što ljudi tamo žele da sačuvaju svoju kulturu, svoje tradicije. Osetili smo ljubav, brigu i neki unutrašnji mir. Jedan dan naša deca su provela u porodicama i mi smo osetili ovu srdačnost. Znate, u mnogim zapadnim zemljama ti se veštački osmehuju. A ovde je sve bez izveštačenosti. Ljudi zaista govore ono što misle.

Prijatni utisak je na Ljudmilu Gljanenko ostavila i sama sportska škola u Svilajncu, gde su bili pozvani učenici moskovske pravoslavne gimnazije.

- Ovde je sve urađeno na vrlo visokom nivou: i sama sportska baza, i staze, i stadion, bazen. Ima sopstveno domaćinstvo koje pripada školi. Deca se brinuo njemu uz pomoć odraslih. I sve što izraste, stiže zatim na sto deci koja se odmaraju u tom kampu. To je ono što bismo hteli da napravimo kod sebe u gimnaziji.

Za vreme posete Srbiji učenici moskovske pravoslavne gimnaziej su posetili Beograd, Novi sad, Sremske Karlovce. U srbskoj prestonci su boravili u Ruskom domu i podvorju RPC, a u Sremskim Karlovcima u centru Ruske emigracije. Radosni prijem su i priredili monasi mnogih manastira na Fruškoj Gori.

Ipak poseban utisak na Ljudmilu Gljanenko su ostavila razorena zdanja koja su ostala kao sećanje na NATO bombardovanja 1999. godine.

- Znate, za nas je sada rat daleko, njegovi veterani polako odlaze, naša omladina, ako ćemo pošteno, postaje sve bezbrižnija, i odnos prema toj stranici naše istorije je sve neozbiljniji. A ovde se sve vidi, sve je očigledno. I kada su deca videla to svojim očima bio je utisak kao da im se nešto u duši okrenulo. Smatram da je potrebno da shvate koje žrtve su podneli ljudi da zaštite svoju veru i svoju zemlju.

Ali najvažniji za decu bio je susret sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, prijem kod prestolonaslednika Aleksandra u Srbskom Kraljevskom Dvoru, zajednička liturgija sa episkopom Sremskim Vasilijem. Doprinos u organizaciji susreta pružila im je srbska spisateljica i javni poslenik Radmila Vojnović.

- Put u Srbiju za naše učenike je bio vrlo koristan. Deca su odrasla. Mi smo išli u sportski kam, a dobili smo od susreta mnogo više. I zahvalni smo za to Olgi Kulikovskoj-Romanovoj i Radmili Vojnović.

Na kraju našeg razgovora Ljudmila Gljanenko je izrazila nadu u nastavak saradnje sa Srbijom.

Grigorij Sokolov,