Šta Srbija može da nauči od češkog političara Vaclava Klausa?

Vaclav Klaus, jedan od najuticajnijih čeških političara i nekadašnji predsednik i premijer te zemlje, a takođe i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, pre nekoliko dana je prilikom posete balkanskom prostoru upozorio ovdašnje lidere da bi mogli da naprave ogromnu grešku pokušavajući da što pre uđu u Evropsku uniju. To je nazvao tragičnom greškom koju nikome ne savetuje. Međutim, postavlja se pitanje – da li ima ikoga da čuje savete ovog iskusnog političara i ekonomiste?

Inače, ovo nije bila prva njegova izjava te vrste, nego štaviše, Vaclav Klaus već godinama ukazuje na iluzije koje su o Evropskoj uniji gajili njegovi sunarodnici i zato u brojnim javnim nastupima i predavanjima objašnjava u čemu se one sastoje, pri čemu precizno navodi mane i nedostatke te nadnacionalne strukture. Poslednje u nizu je bilo predavanje u Ohridu, na kome je, pored malopre pomenute opaske o pogrešnoj žurbi u Evropsku uniju, balkanskim zemljama preporučio da se umesto toga koncentrišu na sopstveni politički, ekonomski i socijalni razvoj.

Takvo mišljenje Klaus je potkrepio ocenom da „Evropska unija nije zainteresovana, niti sposobna da u ovom trenutku prihvati nove članice“, a ujedno je izrazio sumnju da li će Evropska unija uopšte postojati u sadašnjem obliku u budućnosti jer se po njemu „Evropa dramatično menja nagore“.

On je naveo kao negativan primer svoju sopstvenu zemlju, rekavši da je za Češku ulazak u Evropsku uniju imao previsoku cenu, a izrazio je i uverenje da je to za Češku i druge istočnoevropske zemlje umnogome značio korak unazad..

Pored toga, zanimljivo je i mišljenje koje je Klaus izneo nešto ranije, kada je rekao sledeće: „Ja izdvajam samo tri ekonomske grupe - Evropu, Ameriku i zemlje BRIK-a, odnosno Rusiju, Indiju, Kinu i Brazil“, a osvrnuvši se pojedinačno na njihov dugoročni potencijal, on je naglasio da će se značaj Evrope i dalje smanjivati, zato što po njegovom mišljenju „Evropa u mnogim aspektima naprosto spava“. Međutim, s druge strane on je istakao da budućnost zemalja BRIK-a izgleda više optimistično, zato što smatra da ljudi u tim državama znaju da njihov lični uspeh ne može biti postignut bez upornog rada, za razliku od ljudi u Evropi i Americi, koji se po Klausovim rečima nadaju da će im biti dovoljni samo tehnologija, nauka i kompjuteri.

Stoga je Vaclav Klaus početkom ove godine u svom govoru koji je održao u Moskvi, naveo celi niz razloga zašto veruje u to da zemljama BRIK-a predstoji brzi ekonomski rast. Posebno je podvukao da sve te države u potpunosti shvataju svoj sadašnji značaj zato što su one velike u strateškom, političkom i ekonomskom smislu. Između ostalog, on je primetio da se na bazi industrijalizacije Rusija i druge zemlje BRIK-a nesumnjivo brže razvijaju od zemalja Unije, čije se ekonomije bazirane na deindustrijalizaciji nalaze u stagnaciji.

U svakom slučaju, čini se da srbski političari ipak nisu uzeli u obzir iskustvo i stavove ovog češkog političara. To je očigledno, jer bi u suprotnom slučaju, u želji da dovedu strane stručnjake u Vladu Srbije, doveli upravo Vaclava Klausa, i to na primer za savetnika za pregovore sa Evropskom unijom.

Ali ako vladajući političari nisu ništa naučili iz Klausovih reči da bi brzo stremljenje u Evropsku uniju predstavljalo tragičnu grešku, onda nema sumnje da barem građani Srbije mogu od njega da nauče mnogo. Srbski akademik i dugogodišnji češki lider im je sve potanko objasnio.

Ratko Paić,