Grupa Dvadesetorice: savetnik ili kormilar

S radom Grupe Dvadesetorice mnogi političari i ekonomisti povezuju konačni izlazak svetske ekonomije iz krize. Učesnici septembarskog samita G20 u Peterburgu nameravaju da razmotre ključna pitanja: ekonomski rast, obnavljanje finansijske arhitekture, reformu poreskog sistema itd. Da li je Dvadesetorica spremna da istupi u ulozi kormilara svetske ekonomije?

Kriza 2008. godine je naterala mnoge da posumnjaju u efikasnost međunarodnih finansijskih struktura kao što su MMF i Svetska banka, kao i efikasnost alijansa poput Velike osmorice. Sve su one ispale bespomoćne pred krizom. Skeptično je bila prihvaćena i Grupa Dvadesetorice. Mnogi eksperti su tada prognozirali smanjenje uloge međunarodnih struktura, smatrajući da će najvažnija politička i ekonomska pitanja ključni igrači rešavati tokom bilateralnih ili trostranih kuloarnih pregovora. Međutim, kako smatra generalni direktor Centra političkih informacija Aleksej Muhin, format «samo za svoje» se nije opravdao.

- U ovom slučaju modu su formirale SAD i Kina, koje su pokušale da stvore format G2. Međutim, taj format nije uspelo učiniti radnim zbog dosta jakih protivrečnosti među tim zemljama. One su ispale suviše slične, zato su počele da se uzajamno odbacuju. Kuloarni pregovori se vode, vodiće se uvek. Ali oni mogu da se vode samo radi toga da bi se izradio zajednički stav za širi sastav učesnika. Na kraju krajeva sve opet prilazi formatu G20.

Skepsa prema Dvedesetorici je povezana s time, što se njeni učesnici suviše razlikuju jedni od drugih. U G20 spadaju zemlje različitog nivoa razvoja, različitog tempa i kvaliteta ekonomskog rasta, različitih uloga u sistemu međunarodne podele rada. To znači, one imaju različite poglede na svetsko uređenje, različite interese i različite vizije jednih te istih problema. O čemu one mogu da se dogovore? Sve je to tako, kažu eksperti, ali problemi, koje je izazvala kriza, obuhvataju i razvijene zemlje, i zemlje u razvoju, te mogu biti rešeni samo usklađivanjem interesa, ma kako je to teško, smatra zamenik direktora Centra političke konjunkture Aleksej Zudin.

- Podsetimo, nastanak foruma G20 je pozvan da proširi krug država, koje učestvuju u redovnim razmenama mišljenja, jer stari format prvo Sedmorice, zatim Osmorice nije se potpuno opravdao. Nastanak G20 može da se smatra korakom napred na putu povećanja nivoa koordinacije među osnovnim svetskim igračima.

Moramo biti svesni da međunarodni forumi, poput G20, ne rešavaju globalne probleme u pravom smislu te reči. Takva punomoćja one nemaju, te nemaju ni takav zadatak. Glavni je cilj otvorena razmena mišlenja i traženje povezanosti u najakutnijim pitanjima (zemlje Dvadesetrice imaju ih napretek). Važno je naći prilaz, koji bi svima odgovarao, dok praktična realizacija zajedničkih odluka može da se ostvaruje na nivou država. Recimo, predložene 2009. godine na samitu u Pitsburgu mere za regulisanje finansijskih tržišta našle su odraza u direktivama EU, zatim i u nacionalnim zakonodavstvima. Eksperti ne isključuju da će odluke o ključnim pitanjima, koja su predložena za razmatranje na samitu 5.-6. septembra, naći odraza u zakonodavnim aktima.

Vlad Grinkevič,