Tražite vodu na Mesecu

Vode na Mesecu je mnogo, ali ona se nalazi na velikoj dubini. Takav zaključak je izveden posle proučavanja podataka sa indijskog uređaja čandrajan-1. Naučnici dopuštaju da će ovaj momenat biti uzet u ozbir prilikom planiranja budućih misija, između ostalog pilotiranih.

Čandrajan-1 je prenosio signale iz orbite do 2009. godine, kada se veza sa njim iznenada prekinula, ali obrada nagomilanih informacija teče do danas. I nedavno se ispostavilo da veliki krater Buliald nad kojim je leteo uređaj, sadrži vodu.

Novi podaci će verovatno promeniti predstavu o tome kako se formirao naš satelit. Ali tvrditi da voda na Mesecu postoji svuda, oslanjajući se samo na podatke o jednom krateru, nije korektno: malo je statistike. Treba proveriti druge kratere i basene udarnog porekla, a takođe pomoću izotopske analize precizirati kakva je tamo voda – kometska ili dubinska. To mogu da urade mesecohod ili stanica opremljena analizatorim i uređajima za bušenje na desetine metara dubine. I još nije činjenica da će ova voda lako moći da se nađe, smatra saradnik Instituta za kosmička istraživanja RAN Vladislav Tretjakov.

- U kakvom je ona stanju? Malo je verovatno da je u tečnom. Najverovatnije je to vezana voda, kao u mineralima. Kao u cementu – ako dodate vodu, dobijate beton. Kako bi se iz betona izvukla voda, treba ga veoma zagrejati. Tako je i tamo: ako je to vezana voda, biće teško da se ona izvuče. Mnogo je teškoća vezanih za takvo vađenje.

Vladislav Tretjakov je još skrenuo pažnju na to da se sam krater formirao pre mnogo miliona godina. Zato teško da je sačuvana dibinska voda izbačena na površinu sa rudama. Najverovatnije njeno mesto je zauzela druga, bliža površini, na primer kometska voda.

Otkriće indijskog uređaja približiće perspektive osvajanja Meseca, ubeđen je docent astronomskog odeljenja fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin.

- Ne bi bilo mnogo zanimljivo raditi samo na polovima u nadi da tamo ima vode. A ako je ona na čitavom Mesecu ispod površine, mogu se na bilo kom mestu postaviti naučne stanice. Voda je važna stvar. Može se i piti i snabdevati tehnika. Prilikom postojanja električne energije, tačnije sunčeve svetlosti, to su kiseonik i vodonik, tačnije dobro raketno gorivo. Ako je ona svuda, na bilo kom mestu Meseca može da se dobije gorivo za let nazad na zemlju ili za let na asteroide i Mars.

Naravno, dobijene podatke treba brižljivo proveriti na čitavoj površini satelita, ograđuje se ekspert. Najbolje je probušiti nešto poput arteških bunara. Prvi korak ka tome može da bude rusko-evrospki eksperiment koji se priprema za bušenje Meseca na nekoliko metara. Treba makar uveriti se da led postoji na takvoj dubini. I ako se ispostavi da je Mesec „mokar“ sa svih strana, biće jednostavnije istraživati ga, a kasnije eksploatisati.

Boris Pavliščev,