Rusija pripremila „peterbuški plan“ za G-20

U četvrtak u Sankt-Peterburgu otvara se samit Velike dvadesetorice. Njegov rezultat treba da bude kolektivno rešnje za zajedničke probleme – prihvatanje takozvanog peterburškog plana razvoja međunarodne ekonomije. U njemu Rusija predlaže da se izvrši prava revolucija u međunarodnom poreskom sistemu: da se napravi razmena podataka među zemljama G-20 automatskom i multilateralnom.

Peterbuški plan je rezultat rada specijalne ekspertske grupe finansijske dvadesetorice, u koju ulaze resorni ministri zemalja članica. Ukupno šefovima država predstoji da na marginama samita razmene mišljenja i daju naloge otprilike u 14-16 pravaca, govori zamenik direktora Centra za razvoj Visoke škole ekonomije Valerij Mironov.

- U sastavu peterburškog plana razvoja ekonomije ističu se tačke vezane za napredak međunarodne ekonomije, poboljšanje investicione klime, razvoj međunarodne trgovine i otvorenost nacionalnih ekonomija, za otvaranje novih radnih mesta. I kako ističe ruska trana, vrlo veliki značaj će imati razmatranje perspektiva razvoja poreskog sitema sa tačke gledišta regulisanja ofšor delatnosti i sprečavanja utaje poreza.

Sada razmena poreskih podataka odvija se prema bilateralnim sporazumima. Samo u Rusiji sklopljeno je oko 80 ovakvih dokumenata sa zemljama partnerima. Neophodno je pojednostaviti ovu složenu shemu i učiniti je multilateralnom. Kao varijanta je da se dozvoli poreskim organima da dobiaju informacije o finansijskoj delatnosti čoveka ili kompanije u atomatskom režimu, prema unapred poznatim pravilima. Tačnije da se postave novi principi razvoja poreskog sitema u čitavom svetu. To još niko nije radio u poslednjih sto godina. Međutim takav korak će omogućiti efikasniju borbu protiv neplaćanja poreza, a to znači da će popuniti budžet novim primanjima. Ofšor zone su bolno pitanje za sve čanove Dvadesetorice, podvlači direktor Ekonomskog instituta RAN Ruslan Grinberg.

- Ruski prilaz je vrlo pozitivan. Posebno povezan sa deofšorizacijom svetske ekonomije. Obično se smatra da se velike kompanije skrivaju od poreza i izvode svoja sredstva u ofšor zone u vrednosti uporedivoj sa svetskim bruto proizvodom. To je negde 60-65 trilona dolara. I ovde je važna zajednička zainteresovanost za deofšorizaciju.

Tema traženja novih izvora za stimulaciju ekonomskog rasta može da bude goruća. Faktički zemljama Dvadesetorice se predlaže da se bore za 90 triliona dolara, koje biznis za sada odbija da ulaže u ekonomije svojih država. Reč je o sredstvima institucionalnih investitora – nebankarskih organizacija, penzionih fondova i osiguravajući kompanija. Ali kako bi se zainteresovali investitori, treba garantovati poudanost i isplativost takvih investicija.

Tatjana Golovanova,