Keri: SAD mogu da zadaju Siriji «prevremeni udarac»

SAD mogu da napadnu Siriju i ne čekajući referat eksperata UN, koji istražuju primenu hemijskog oružja blizu Damaska 21. avgusta. To je izjavio državni sekretar SAD Džon Keri posle pregovora u Parizu s ministrom inostranih poslova Francuske. Predsednik Obama za sada nije usvojio odluku, on je priuštio sebi pravo na eventualne varijante, - rekao je Keri.

Danas se američki državni sekretar nalazi u Londonu. Time se završava njegova evropska turneja, tokom koje Keri pokušava da nađe saveznike radi zajedničkog napada na Siriju. Prema rečima samog Kerija, konačno rešenje o vojnoj operaciji će biti usvojeno posle susreta s Obamom 9. septembra.

Ako SAD, bez obzira na slabu podršku saveznika, odluče da zadaju «prevremeni udarac» Siriji, to bi se moglo desiti najkasnije 18. septembra.

Računica je jednostavna. Uzorke za analizu, koje su prikupili hemičari UN u predgrađu Damaska, bili su doneti u sedište Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) u Hagu 4. septembra. Stručnjaci su zatražili za istraživanja i pripremu referata dve nedelje, koje se završavaju u sredu, 18. septembra.

Problem je u tome, što kongres neće stići pre toga da završi debate u vezi sa upitom Bele kuće o sprovođenju vojne operacije protiv režima Bašara Asada.

Izjava Kerija je još više zamrsila situaciju. Neki posmatrači u SAD-u smatraju da je to redovni blef administracije, koja nije sigurna, već pokušava da izvrši pritisak na kongres i na takav način dobije od njega dozvolu za bombardovanja. Ako su u senatu šanse za odobravanje vojnog mešanja dosta visoke, u domu predstavnika, gde većinu imaju republikanci, oni se smanjuju svaki dan. Kongresmeni ne mogu a da ne uzimaju u obzir raspoloženja birača. Prema poslednjim anketiranjima, od 56 do 60 odsto Amerikanaca istupa protiv primene sile.

Ta je raspoloženja slikovito izneo kongresmen-republikanac od države Ohajo Bil Džonson.

- U mom okrugu još nisam sreo nijednog birača, koji bi mi prišao i rekao da istupa za mešanje Amerike u sirijski konflikt.

Za predsednika SAD je u donjem domu kongresa situacija sa odobrenjem veoma složena. Prema poslednjim računima lista Vašington post, od 433 poslanika (dva mesta u tom domu su prazna) protiv agresije na Siriju istupa 224 kongresmena. I to, oni su protiv ne zato, što podržavaju postojeći režim Asada, već ne žele da da vide na položaju šefa države predstavnika demokrata. Osim toga, oni smatraju da napad na Siriju ne odgovara nacionalnim interesima SAD.

Svakog normalnog čoveka iritiraju snimci, na kojima su žrtve hemijskog napada. Međutim, želimo da tačno znamo, ko je to učinio, - kaže senator-republikanac Rend Pol.

- Ako oni žarko žele da počnu rat (misli se na Belu kuću), trebalo bi organizovati zajedničku sednicu oba doma kongresa i pružiti striktna obrazloženja svog stava. Obrazloženjima ubediti kongres. Zašto se boje da to učine? Boje se da izgube, kao što je izgubio u britanskom domu opština premijer Dejvid Kemeron. Američkom narodu nije potreban novi rat.

U domu opština britanskog parlamenta poslanici nisu podržali premijera Dejvida Kemerona, koji je predlagao da se priključe SAD-u i zadaju kazneni vojni udarac vladinim objektima u Damasku.

Međutim, Barak Obama ne namerava da odustane od svojih planova. Što više, on se nada da će naći podršku stanovnika SAD. 10. septembra predsednik mora da se obrati zemlji. Očekuje se da će u svom istupanju on obrazložiti svoj stav o sirijskoj krizi.

Andrej Fedjašin,