SAD žele da izvuku džek-pot od argentinskih problema

Ovih dana u toku zasedanja u Njujorku sudija Apelacionog suda 2. okruga SAD doneo je odluku koja je dovela u sumnju pravo suverene države Argentine da rešava kako da se raskusurava sa severnoameričkim privatnim investitorima.

Da se vratimo istoriji pitanja: krajem 2001. godine u Argentini se razbuktala velika finansijska kriza koja je dovela do kraha valute. Država je odbila prvo da plati privatnim kreditorima dugove u obimu od 95 milijardi američkih dolara. Ali 2005. godine bilo je predloženo da oni koji nisu naplatili argentinske dugove dobiju 30 centi od svakog dolara koji ime je pripadao. Sa uslovma se složilo svega 75% kreditora, a ostali su podneli tužbe, pri tome vlasnici dužničkih obaveza u SAD su već dobili obligacije kojima su ganrantovane indeksacije hartija od vrednosti u skladu sa rastom unutrašnjeg burto proizvoda Argentine.

Treba istaći da su neki severnoamerički hedž-fondovi pokušali da odigraju na finanijskim problemima ove južnoameričke države, kupujući u bescenje stare obligacije, i tražeći zatim od Argentine isplatu dugova po sto centi za svaki dolar.

U godinama posle krize ekonomija Argentine je napredovala i pokazala skoro istu takvu pozitivnu dinamiku kao i kineska. Bez obzira na tako dobre pokazatelje, mnogi analitičari, uključujući poznatog argentinskog ekonomistu Luisa Palmea Kanea, smatraju da ekonomiji zemlje i dalje preti opasnost novog kraha. I nesumnjivo odluke njujorškog suda će samo pogoršati ovo stanje. Luis Palma Kane specijalno za Glas Rusije složio se da prokomentariše sitauciju.

- Zaista, to je vrlo složena tema, njeni izvori su u argentinskom krahu 2001. godine, iza kojeg je usledilo izdavanje suvernih državnih obveznica stranim investitorima. Otpisano ih je tada 65-70%. I obnovljeno sve to 2010. godine. To je dovelo do toga da je oko 93% duga vaćeno u vidu obligacija, ali 75 j eostalo. Njihov novčani ekvivalent iznosi 5 milijardi dolara. Upravo vlasnici argentinskih akcija u vrednosti od 300 miliona dolara su i pokrenuli sudsku tužbu u SAD.

U slučaju konfrontacije SAD-Argentina očigledno se vide špekulacije severnoameričkih privatnih investitora, izjavljuje naš ekspert, profesor Visoke škole ekonomije u Moskvi Ivan Rodionov. Zakonomerno je pitanje: a da li je imala pravo sudska instanca, pri tome ne međunarodne jurisdikcije, da se bavi finansijskim problemom suverene države? I pod uslovom da su strani investitori, između ostalog iz SAD, već otkupili svojevremeno hartije od vrednosti? Mišljenje profesora Ivana Rodionova.

- Sama ideja suvereniteta pretpostavlja neprihvatljivost nekih autoriteta spolja. Zato odluka stranog suda za takvu zemlju kao što je Argentina ne znači ništa! Postoje izuzeci kao što je, na primer, SB UN i niz drugih organizacija sličnog nivoa, ali danas vidimo da bez obzira na odustvo dozvole UN, SAD su bile spremne da primene oružje protiv Sirije. U našem slučaju odluka sudskih organa SAD verovatno neće biti izvršena u Argentini.

Po mišljenju profesora Rodionova, ove sudske pretenzije prema Argentini svedoče o nepravilnom prilazu američkog suda sličnim finansijskim problemima, umešanim u špekulacije. I koančno po koji put se pojavljuje misao da je neophodno formirati međunarodni mehanizam pravedne restrukturizacije dugova.

Aleksandar Sundišnikov,