Međunarodna dobrotvorna organizacija poziva da se spreči povećanje broja siromašnih u EU

Međunarodna dobrotvorna organizacija Oksfam koja se obično specijalizuje za pomoć siromašnim zemaljma trećeg sveta obratila je pažnju na Evropu. Oksfam poziva da se u EU ne uvećava broj novih siromašnih. Mere stroge štednje u Evropi su dostigle nedopustive granice, čini se, sa tim se slaže šef Evropske komisije Žoze Manuel barozu.

Sporovi o daljim prespektivama kursa smanjenja plata, penzija i socijalnih olakšica vode se kako među političarima i ekspertima, tako i među naučnicima ekonomistima.

Glavno pitanje se svodi na rešavanje dileme – napredak na račun još strože štednje ili, naprotiv, zahvaljujući postepenom udarljavanju od ove linije, putem povećanja životnog standarda stanovništva, što znači rasta unutrašnje potrošnje kao stimulansa oživljavanja realnih sektora ekonomije. Do određivanja pobednika u tom sporu, po svemu sudeći, za sada je daleko.

A u međuvremenu Oksfam sa sedišem u britanskom Oksfordu zavirio je na problem sa svoje strane. Glavni zaključak istraživanja sastoji se u tome da prilikom nastavka aktualne politike do 2025. godine u jedinstvenoj Evropi na granici bede može da se nađe do 25 miliona ljudi.

Prema rečima eksperata Oksfama, oni su između ostalog pažljivo analizirali situaciju u kojoj se našlo 80-90-ih godina prošlog veka niz zemalja Latinske Amerike, Jugoistične Azije i Afrike. Tada su tamo bila preduzeta masovna smanjenja socijalnih olakšica i doprinosa. Ipak umesto očekivanog napretka, ekonomija ovih zemalja i standard stanovništva se sunovratio, bilo je potrebno najmanje 20 godina da se vrati na prethodno stanje.

Grčka, Irska, Italija, Španija, Portugalija i Velika Britanija – zemlje sa najagresivnijim smanjenjem svojih budžeta, kako tvrdi Oksfam, rizikuju da već u doglednoj budućnosti popune redove najproblematičnijih država planete. Prema rečima rukovodioca briselskog ofisa Oksfama Natalije Alonso, bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Sada 10% najbogatijih ljudi u EU, prema podacima Alonso, poseduje 24% njenog bogatstva, a 10% najsromašnijih samo 3%. Direktor berlinskog Centra za ekonomsku etiku Ulrih Tileman raspoložen je radikalno.

- Spas banaka uvek je bio spas bogatih. Tokom 20 godina smo vodili neoliberalni kurs. A on se sastojao u oživljavanju kapitala privrednika na sve načine. Ali ovaj kapital rađa ne radne mesta, već jačanje konkurencije koju ne mogu da izdrže zaposleni u proizvodnji. U tome vidim dodatni uzrok krize.

Profesor ruske Visoke škole ekonomije Ivan Ridionov, ipak, drugu alternativu kursu štednje za sada ne vidi.

- Oni koji sada uštede, koji ne budu uvećavali plate, socijalne izdatke, oni će u principu pobediti. Jasno je da to dugo ne može da traje, da to nije tendencija za niz godina, već svojevrsni taktički korak. Po meni, ovaj put štednje je pravilan.

Ko je u pravu o sporovima o ekonomskom napretku? Grčki premijer Antonis Samaras u kontekstu opštih akcija protesta namerava da dokazuje u EU besperspektivnost kursa stroge štednje. Sve visi o koncu, citira njegove reči NeusDeutschland. Da li će to shvatiti Brisel, a takođe i Berlin, glavni pobornik aktualne politike?

Oleg Severgin,