Mitropolit Amfilohije: sa nestrpljenjem očekujemo partrijarha Kirila

Crna Gora se priprema za susret sa Moskovskim patrijarhom. Patrijarh Kiril će stići u Podgoricu početkom oktobra u okviru posete Srbskoj pravoslavnoj crkvi. Poseta poglavara Ruske crkve je priređena povodom 1700-godišice usvajanja Milanskog edikta, dokumenta koji je postao važan korak na putu pretvaranja hrišćanstva u zvaničnu religiju savremene Evrope.

Mi se već sada sa nestrpljenjem pripremamo da obeležimo ovaj značajan datum za sve hrišćanske crkve, rekao je dopisniku Glasa Rusije poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori mitropolit Amfilohije.

- To će biti pravoslavna svečanost posvećena odluci cara Konstantina da 313. godine usvoji Milanski edikt. Ona će početi u srbskom gradu Nišu, gde je rođen Konstantin Veliki, koji se od davnina smatra apostolskom prestonicom. Tamo će doći skoro svi pravoslavni patrijarsi sveta. A posle toga svi predstavnici crkava će doleteti u našu prestonicu Podgoricu radi osvećenja saborne crkve Uskrsnuća Hristovog. Naravno, doći će i moskovski partijarh Kiril.

Za Srbe koji žive u Crnoj Gori poseta poglavara Ruske crkve je vrlo važna. Rusiju i Crnu Goru vekovima vezuju tople prijateljske i duhovne veze. Ruski narod je više puta podržavao Srbe u njihovim oslobodilačkim ratovima i pokretima, a ruski carevi su pomagali lokalnim vernicima da podižu manastire i hramove. Poseban je odnos Crnogoraca prema poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom, nastavlja mitropolit Amfilohije.

- Od ličnih sredstava ruskog cara Nikolaja u Crnoj Gori bio je podignut manastir Vasilija Ostroškog. Do danas nedaleko od manastira sačuvan je carev most podigunt u čast moskovskog imperatora. On je planirao takođe da podigne crkvu na Cetinju, staroj prestonici Crne Gore, ali usledio je Balkanski i Prvi svetski rat, i obitelj nije bila izgrađena. Veoma poštujemo ovog ruskog cara zato što je podržao Srbiju i Crnu Goru protiv Nemačke i Austrougarske i spasao srpsku vojsku od pobigije. I, naravno, poštujemo ga kao svetog mučenika.

U Crnoj Gori dobro poznaju i poštuju ruske svece, njihove pisane radove i lične podvige.U zemlji postoji mnoštvo crkava, posvećenih ruskim podvižnicima, još nekoliko u stadijumu izgradnje, nastavlja poglavar pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

- Izgradili smo u Hereceg-Novom crkvu u čast svetog Fjodora Ušakova, koji je svojevremeno ratovao protiv Napoleona i branio srbski narod. Mi smo podigli ovu crkvu na ruskom groblju koje tamo postoji. Sada pravimo mali manastir u čast Sergija Radonješkog u podnožju planine Rumije. Time se bavi majka Teodora iz Perma i četiri ruske monahinje. Takođe podižemo malu obitelj prepodobne Matrone Moskovske. Gradi se teško, ali nastojnica koja je uzela ime svete Matrone, uveren sam, učiniće sve što treba. I već u Budvi smo odredili mesto gde će uskoro biti podignuta crkva u čast prepodobnog Serafima Sarovskog.

Osvećenje još jedne crnogorske crkve koja nosi naziv ruskog sveca – kneza Aleksandra Nevskog, proteklo je 14. septembra ove godine nedaleko od Budve, na ostrvu Sveti Stefan. Za ovu crkvu Crnogorci su se borili nekoliko godina i čak se obratili za pomoć Rusiji, koju ovde vole i poštuju. Mnogi Srbi aktivno uče ruski. Primer je sam mitropolit Amfilohije. Zbog velikog poštovanja prema ruskoj duhovnosti i kulturi on je samostalno naučio ruski. Moji glavni učitelji su bili ruski sveci, kao i dva pisca – Fjodor Dostojevski i Aleksandar Solženjicin, priznao je poglavar crnogorskog pravoslavlja.

- On je najbolji pisac posle Dostojevskog. Sreo sam se sa Aleksandrom Solženjicinom 1974. godine u Parizu. Tada sam doputovao sa Svete Gore i dovezao odatle mali i vrlo lep krst. Odlučio sam da ga poklonim Solženjicinu i napravio sam natpis: Aleksandru-krstonoscu – svetogorski krst. On ga je tada primio i poljubio. A 2003. godine, kada smo nagradili pisca oredenom svetog Save, on mi je pokazao da brižljivo čuva ovaj krst sa Svete Gore.

Veoma su mi bliske reči svetog Aleksandra Nevskog: Nije u sili bog, već u istini, zaključio je mitropolit Amfilohije. Veoma želim da Srbi žive po tom zavetu koji je jednom rekao jedan ruski svetac, a zatim mnogo puta dokazivali svi vernici Ruske pravoslavne crkve.

Milena Faustova,