„Arktički izazov“: mi znamo da vi znate da mi znamo

U priarktičkom regionu, u blizini ruskih granica od 16. do 27. septembra se održava zajednička vežba RV Norveške, Švedske, Finske, SAD i Velike Britanije pod radnim nazivom „Arktički izazov – 2013“.

Obuka treba da pokaže mogućnost brzog dolaska snaga ratnog vazduhoplovstva SAD i njihovih saveznika na Arktik. Osim toga, obuka pokazuje da je takozvana odbrambena saradnja severnih zemalja (NORDEFCO) u stvari regionalna vojna organizacija pod pokroviteljstvom SAD i sa zgodnim oblikom uvlačenja u vojni savez sa SAD neutralne Švedske, kao i Finske.

Stare ideje

Vežba „Arktički izazov“ je najveća u Evropi ove godine: 10 finskih F/A-18S, 10 norveških F-16S, 22 švedska JAS-39, 30 američkih F-15, 6 britanskih lovaca Typhoon, dva američka leteća tankera KS-135 i jedan avion za radiolokaciju velikog dometa (DRLO) E-3C ujedinjenog RV NATO – ovako velika vazdušna grupacija odavno se nije okupljala na severu Evrope.

Tema brzog okupljanja vazdušne grupacije na granicama SSSR je bila jedna od glavnih na vežbama u periodu hladnog rata. Najveći manevri iz ove serije redovno su se obavljali za vreme vežbe Reforger u okviru koje je RV SAD vršilo svoju obuku Crested Cap uvežbavajući prebaziranje taktičke avijacije s teritorije SAD na evropski kontinent. Ipak, trenutna situacija je još uvek daleko od razmera hladnog rata: obuka iz ovog vremena je obuhvatala teritoriju od Italije do Norveške, u njoj je angažovano na desetine baza i na stotine borbenih i pomoćnih aviona.

Međutim, samo obnavljanje ovakvih manevara pokazuje da ideje vojnog sukobljavanja nikud nisu nestale i da u slučaju potrebe lako mogu biti izvučene na površinu.

Nove tendencije

Svojstvo ove obuke koje izaziva najveću zabrinutost, a po kojoj se ona razlikuje od prethodnih, jeste zajedničko učestvovanje u njoj RV zemalja NATO i neutralnih država – Švedske i Finske. Iako nisu članovi NATO ove zemlje sve češće sarađuju s Alijansom. Uostalom, Švedska je de facto bila partner Alijanse još u godinama hladnog rata, ali pretvaranje Finske iz prijateljskog suseda RF u potencijalnog protivnika ne može, a da ne izazove zabrinutost.

Definicija „potencijalni protivnik“ je potpuno umesna. Na Arktiku RV NATO nema drugih ciljeva osim onih koji se nalaze na teritoriji Rusije, u njenim vodama i u njenom vazdušnom prostoru. Uostalom, isto važi i za Rusiju. U tok uposlednjih godina strane sve češće odmeravaju snagu mišića u ovom regionu. Obe pokušavaju da sakriju sukob opreznim terminima kao što su „regionalni izazovi“, „zabrinutost“, „povećanje kapaciteta“. Pritom i jedni i drugi odlično shvataju šta se zapravo dešava i znaju da oponent to isto tako shvata. Međusobno povećavanje vojnih kapaciteta na Arktiku je neizbežna posledica porasta protivrečnosti između NATO i Rusije. Spoljašnje protivrečnosti – Sirija, Iran, ljudska prava i ostalo ovde igraju minimalnu ulogu. Glavni adut Arktika je sam Arktik – region pun resursa. Suparništvo za ove resurse ni po čemu neće zavisiti od toga kakvu ideologiju dele oponenti i kakvo je njihovo mišljenje o, recimo, nuklearnom programu KNDR.

„Arktički izazov“ je zaista izazov. Sedamdeset osam borbenih aviona uz podršku tankera i DRLO su ozbiljna snaga koja može da nanese ogromnu štetu nepripremljenom protivniku. Takođe, treba imati u vidu da je to samo deo grupacije koju NATO može da angažuje u regionu u slučaju potrebe. U ovim uslovima jačanje ruske vojne infrastrukture u polarnoj oblasti postaje više nego blagovremen i potreban korak. Priprema za odbacivanje evenutalnog udara u svakom slučaju je jeftinija od eventualnog poraza.

Ilija Kramnik,