Sirija prešla Rubikon ekonomske katastrofe

Rat u Siriji je doveo do praktično potpunog rasula nacionalne ekonomije. Po procenama stručnjaka, za obnovu će biti potrebno četvrt veka. I ovaj rok, sudeći po svemu, uopšte ne predstavlja granicu.

Privredni gubici Sirije se procenjuju na oko 80 milijardi dolara. Sirija je bila ekonomski sasvim uspešna država, čak i ako se ima u vidu da se njena ekonomija bazirala na sovjetskom modelu. Danas ju je zadesila ekonomska katastrofa, smatra stručnjak Instituta za Bliski istok Sergej Serjogičev.

- Koju god granu da uzmemo, sve su u priličnoj meri postradale. I postradaće još više. Građanski rat koji traje izaziva promene u strukturi stanovništva, odliv stanovništva remeti likvidnu potražnju. Asadi su uvek insistirali na radu sa sitnim i srednjim biznisom. On je imao zadatak da kao sunđer upije sve siromaštvo. Podsticano je zapošljavanje niskokvalifikovane omladine. To je bio ciljni pravac od početka 80-ih godina. Sad vlada pokušava da nastavi ovaj pravac. Međutim, izuzetno je teško učiniti to.

U velikom padu je građevinsi biznis. U njemu potencijalno može dobro da se zaradi, ali u uslovima mira do kojeg je još veoma daleko. Međutim, najviše je nastradala poljoprivreda Sirije, ističe predsednik Društva za prijateljstvo i poslovnu saradnju s arapskim zemljama Vjačeslav Matuzov.

- Sirija se uvek ponosila time što praktično ne uvozi namirnice, pšenicu. Zemlja je uvek zadovoljavala sopstvene potrebe u ovoj oblasti. Pre rata je bila vrlo razvijena lokalna laka industrija, tekstilna industrija, pamučna industrija. Bili su razvijeni zanati, narodna radinost, vađenje i prerada nafte. U Homsu je 70-ih godina izgrađen velelepni zavod za preradu nafte. Danas je sva industrijska infrastruktura Sirije podvrgnuta ozbiljnoj eroziji. Biće veoma teško da se obnovi. Biće potrebno mnogo vremena i novca. Ako Siriju ostave na miru, ona ima sve mogućnosti i resurse za obnavljanje i industrije, i poljoprivrede. Glavno je da se prekinu vojna dejstva i da se postigne političko regulisanje.

Ipak, mnogi analitičari smatraju da će rat trajati minimum do 2015. godine. I u tom slučaju su velike šanse da se sadašnja ekonomska katastrofa proširi do nezamislivih razmera. U ovoj ili onoj meri ona će zadesiti ceo region. Između ostalog, odraziće se na zemlje koje danas aktivno podržavaju pobunjenike. U svakom slučaju, Sirija će iz rata izaći s gigantskim gubicima u infrastrukturi, tržištu prodaje i ljudskom kapitalu, uveren je Sergej Serjogičev.

- Sirija je vrlo značajna zemlja za arapski svet. Dok Egipat neki nazivaju „glavom“ ovog sveta, Sirija je njegovo srce, duša. Ako se ona pogazi dobićemo veoma snažan talas arapskog nacionalizma. On se već sad diže. Ovaj talas će pojačati arapski islamizam. Pritom će i arapski islamisti, i arapski nacionalisti podjednako radosno pucati u Amerikance i Evropljane (nije važno da li nose vojničku uniformu ili ne), koji se nalaze na teritoriji arapskog Istoka.

Polazeći od humanitarnih i ekonomskih razloga, bolje je da Sirija ostane autoritarna država pod rukovodstvom relativno miroljubivog Asada-mlađeg koji ima evropsko obrazovanje. To bi bilo korisnije svima, uključujući i političke oponente režima. Sad vide koliko je skup pokušaj nasilnog sloma političkog uređenja u ime visokih ideala.

Sergej Duz,