Raste populacija amurskih tigrova u Primorju

Na inicijativu društvenih organizacija u Primorskoj pokrajini se 29. septembra održava Dan tigra. Još početkom 2000-ih godina broj članova populacije amurskog tigra na Dalekom istoku je primetno opadao. U rešavanju problema očuvanja i povećanja broja retkih životinja u mnogome može da pomogne stvaranje specijalnog fonda za očuvanje amurskih tigrova u Rusiji, koji se osniva na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ozbiljnu opasnost po ove divlje životinje predstavljaju lovokradice. Samo 2012. godine u Primorju je ubijeno 12. tigrova. Novi zakon čije usvajanje je aktivno podržao predsednik Rusije omogućiće efikasnu borbu s ovim zlom, ističe direktor Dalekoistočne filijale predstavništva Svetskog fonda divlje prirode (WWF) u Rusiji Jurij Darman:

- Veoma su pooštrene kazne za same lovoradice. Oni koji ubiju tigra treba da budu kažnjeni i krivično i velikim novčanim kaznama. Najteže je bilo to što ranije nismo mogli da kaznimo ljude koji nisu direktno ubijali tigrove, ali trguju kožom, kostima itd. Ove godine je takav zakon usvojen. Sad će svako ko čuva kod kuće tigrovu kožu, ko pokuša da je proda, da je odveze biti kažnjen.

Veliki značaj je, po rečima stručnjaka, imao Svetski samit o problemima obnavljanja populacije tigrova, koji je održan u Peterburgu uz učestvovanje Administracije predsednika.

Upravo takav, u suštini predsednički nivo, omogućio je da se o ovoj manifestaciji čuje svuda u svetu. Sad se aktivno radi na spasavanju tigrova, ne samo u Rusiji, već i u Indiji, Nepalu, Butanu i Kini – na planeti u celini.

U Rusiji se popis tigrova vrši jednom u deset godina, poslednji je bio 2005. godine. Osim toga, vrši se godišnja evidencija na terenima za monitoring. 2005. godine je u celom arealu bilo oko 450 tigrova, oko stotinu u Habarovskoj pokrajini, a ostali se nalaze u Primorju, kaže Jurij Darman:

- Bezuslovno, to je najveća populacija tigra na svetu, koja ne živi u fragmentarnom arealu. Ukupan broj bengalskih tigrova u Indiji je, naravno, veći nego u Rusiji. Međutim, oni tamo žive u malim grupama od po 60-70 tigrova, međusobno su izolovani. A kod nas se u suštini, radi o ogromnom centru u kojem tigrovi mirno odlaze jedni kod drugih u goste.

Sad je situacija s populacijom tigrova stabilna. U Primorskoj pokrajini i na jugu Habarovske pokrajine živi otprilike 450-500 individua, od toga su tri četvrtine u Primorju. Čitav kompleks mera je omogućio da se poslednjih godina situacija popravi nabolje, ističe direktor fonda „Feniks“ Sergej Bereznjuk:

- Sprovedene su mere bez presedana za očuvanje tigrova, za povećanje finansiranja prirodnih teritorija pod posebnom zaštitom. Osnovan je specijalni fond za finansiranje projekata za očuvanje tigrova. U Primorskoj pokrajini tigrovi žive u svim postojećim nacionalnim i drugim parkovima – Sihote-Alinjskom biosfernom, Nacionalnom parku „Zov tigra“, Nacionalnom parku „Udegejska legenda“, u parku „Zemlja leoparda“.

Uoči Dana tigra koji je već postao tradicionalan u Vladivostoku na glavnom keju grada otvoren je jedinstveni spomenik – dva bronzana tigrića. U gradu ima već preko 10 bronzanih tigrova, ali odraslih. Tigrići su simbol budućnosti populacije.

Oleg Nehaj