Cipelice – tragedija Holokausta

Ruski film Cipelice koji je snimio režiser Konstantin Fam, prošao je kvalifikacije i sada može da bude kandidovan za prestižnu filmsku nagradu Oskar u nominaciji kratkometražni film. Ovaj film o tragediji Holokausta ove godine već je dobio Gran-pri na međunarodnom festivalu filmske umetnosti Imperija u Italiji i sa uspehom je prikazan na ruskom festivalu Kinotavr.

Tokom čitavog filma na ekranu su samo noge. Elegantne crvene cipelice prvo u izlogu, zatim na devojačkim nogama. Sastanak, elegantne muške cipele. Svadba. A pored već male sandalice njihove ćerke. I odjednom vojničke čizme. Drugi svetski rat. Vučjaci. Izbeglice. Geto. I finale: bratska grobnica cipela koncentracionog logora Aušvic. Ideju za film režiseru Konstantinu Famu je dao bliski drug koji je pre toga posetio Aušvic. Mene kao da je udarila struja – seća se Konstantin. Moja porodica je preživela sve užase fašizma, zato sam uložio u film mnogo ličnih emocija, priznaje konstantin Fam u intervjuu za Glas Rusije.

- Moja mama je Jevrejka, otac Vijetnamac. I deo porodice, mamin, svi njeni rođaci, praktično svi su poginuli, nestali. Kod nas nema grobnica, nema istorije porodice.

Cipelice su snimane godinu gada u Češkoj, Poljskoj, Francuskoj, Belorusiji, Rusiji. Snimane su metodom kraudfandinga – zajedničkim finansiranjem, od privatnog novca, priloga. Film je stekao mnogo pristalica, rad režisera podržan je ne samo finansijski. Na primer, muzejski kompleks Aušvic-Birkenau je dozvolio da se snimi u njemu, prvi put napravivši izuzetak za igrani film. Jedna nemačka filmska kompanija besplatno je dala opremu za rad na teritoriji Evrope. A korekciju boja Cipelica uradili su u Holivudu, primetio je u intervjuu za Glas Rusije producent filma Jurij Igruša.

- Uradio je to poznati holivudski korektor boja Prajs Petel, koji je radio korekciju za Titanik i čitav niz poznatih filmova. To govori o tome kakva je bila reakcija Holivuda na naš film.

A činjenica da je film prošao selekciju Američke filmske akademije koja dodeljuje nagradu Oskar, to je kao plasman za Olimpijadu, kaže Konstantin Fam. Između ostalog, šta god da bude nadalje sa Oskarom, režiser će nastaviti da radi na almanahu o Holokaustu u kojem su Cipelice tek prva novela. Druga će se zvati Brut, treća Violina, rekao je u intervjuu za Glas Rusije Konstanitn Fam.

- Brut je genijalna priča češkog pisca Ludvika Aškenazija o psu koji živi sa jevrejskom porodicom u Pragu, zatim postaje pas čuvar u koncentracionom logoru i tamo sreće svoju gazdaricu koja ga je odgajila. A treća novela je priča o violini koju pravi majstor u Nirnbergu na poklon jevrejskom dečku za punoletstvo. To je priča o putovanju instrumenta kroz užase rata, Holokausta. A centralna priča će biti priča Janovskog koncentracionog logora – tamo je esteta, fašista, napravio orkestar od najboljih muzičara, oni su svirali na pogubljenjima, na sahranama. Kada su se približavali odredi Crvene armije, sve muzičare su ubili za vreme koncerta – jednog za drugim, poslednji je ubijen dirigent...

Prezentacija projekta almanaha je planirana za maj, ona će biti održana na festivalu u Kanu.

Rita Bolotska,