Eksperti o budućnosti Avganistana

Budućnost Avganistana i probleme Centralno-Azijskog regiona, povezane s njim, razmatrali su na konferenciji u Biškeku diplomati, orijentalisti, politikolozi i novinari – više od 130 učesnika. Stručnjaci su pokušali da prognoziraju eventualni razvoj situacije posle povlačenja snaga NATO-a iz Avganistana. Zaključke eksperata i njihove preporuke iznosi naš dopisnik u Kirgiziji Bakit Aman.

Počev od 2014. godine Avganistan i čitav Centralno-Azijski region mogu da se suoče sa velikim nevoljama. Eksperti ne isključuju da će se posle povlačenja snaga NATO-a iz Avganistana aktivirati međunarodne terorističke organizacije i biti povećan tok droge. Radi suprotstavljanja tim opasnostima učesnici konferencije, održane u Biškeku, pre svega su pozvali međunarodnu zajednicu da pruži moguću pomoć Avganistanu u održavanju budućih predsedničkih izbora. Prema njihovom mišlenju, postojanje efikasnih vlasti i jake armije će doprineti povećanju sopstvene bezbednosti, što će na kraju krajeva, uticati na negativne činioce, koji polaze od Avganistana. Uz pomoć Islamskoj Republici u uspostavljanju države države-članice OUKB razmatraju i druge moguće varijante razvoja situacije. Pred mikrofonom je generalni sekretar OUKB Nikolaj Bordjuža.

- Ne krijem da se spremamo za nepoželjni razvoj situacije i negativne posledice onog, što se danas dešava u Avganistanu. Radi toga su preduzete konkretne mere. Postoje planovi koji se realizuju. Šefovi država-članica organizacije posvećuju tome veliku pažnju. Poslednjih godina nijedan susret nije održan, a da ne bi se razmatrao prorblem Avganistana, i to veoma konkretno.

Specialni predstavnik generalnog sekretara UN Miroslav Jenča je skrenuo pažnju učesnika da bez obzira na pomoć svetske zajednice Avganistanu u uspostavljanju države, posle povlačenja snaga NATO-a, treba povećati te napore, jer će zemlja ostati nasamo sa unutrašnjim problemima. Jedan od negativnih rezultata takvog razvoja događaja je nagli rast broja izbeglica. Oni će se najpre usmeriti u stabilnije zemlje OUKB. Prema oceni predstavnika Vrhovnog komesara UN za poslove izbeglica u Centralnoj Aziji Savera Azama, danas je više od 6 hiljada Avganistanaca spremno da napusti zemlju. Osim humanitarnih problema, kao što su smeštaj, ishrana, pružanje medicinskih usluga, mogu da nastanu i drugi. Zajedno s izbeglicama će biti povećan i rizik dospevanja u države Centralne Azije oružja i droge. O tom problemu je u svom istupanju rekao ministar inostranih poslova Kirgizije Erlan Abdildaev.

- Preko Kirgizstana, preko takozvane Severne maršrute prolaze regionalne maršrute za transportovanje narkotika. Bez obzira na doslednu antinarkotičnu politiku, koje se pridržava republika tokom čitavog perioda nezavisnosti, za sada nije pošlo za rukom da se potpuno obustavi tok čitavog avganistanskog narkotrafika. Nažalost, takvo je stanje stvari i u drugim zemljama tog regiona, kao i u zemljama-primaocima droge.

Prilikom susreta se čulo mišlenje da povlačenje snaga NATO-a iz Avganistana ne može da se smatra punovrednim. U zemlji će u bilo kom slučaju ostati privatne vojne kompanije. Međutim, treba uzeti u obzir da niko nije ukinuo opasnost širenja radikalnog islamizma. Na teritoriji Avganistana, prema podacima monitoringa, funkcioniše mnoštvo logora za pripremu terorista. Zemlje Centralne Azije danas se aktivno bave učvršćenjem državnih granica. Međutim, prema mišlenju eksperata, u ratu protiv međunarodnog terorizma ne postoje granice.

Bakit Aman,