U Primorju će biti uređen novi nacionalni park

U Primorju će biti stvoren novi nacionalni park, u kojem će rasplođavati amurske tigrove, - izjavili su u administraciji predsednika Rusije. Danas na Dalekom Istoku živi veći deo svetske populacije te vrste. U upravljanju parkom i u očuvanju životinja iz Crvene Knjige će učestvovati i stanovnici – predstavnici starosedelaca.

Amurski tigar je najjači predstavnik svoje vrste i jedini, koji se adaptirao na život u snežnoj tajgi. Međutim, poslednjeg stoleća njegov broj se smanjio nekoliko desetina puta. Danas oko 90 odsto amurskih tigrova, skoro 500 grla, živi u Rusiji, u Usurijskoj tajgi. Vlada i mesni stanovnici čine sve, što je moguće da bi se ta populacija povećala. Od 1992. godine deluje federalni program za očuvanje sibirskog tigra, zahvaljujući kojem je izumiranje tog mesoždera uspelo zaustaviti, kaže koordinator programa za očuvanje biološke raznovrsnosti Amurske filijale Sergej Aramiljev.

- Radi toga je bio razrađen kompleks mera, koji je potvrdila vlada. Postoji nekoliko pravaca. Potrebno je obustaviti direktno uništavanje tigrova, svaki nezakoniti lov. Potrebno je povećati brojno stanje kopitara. Treće je očuvanje mesta, gde oni žive, kao i njihovog kvaliteta. U šumama mora biti mnogo hrastova i sibirskih borova.

Najveći u svetu netaknuti masiv sibirskih borova i lišćara nalazi se u slivu reke Bikin u Primorskoj pokrajini. Šuma, koja zauzima 4 hiljade kvadratnih kilometara se nalazi na prethodnom spisku Svetske prirodne baštine UNESKO-a. Upravo na ovoj jedinstvenoj teritoriji odlučeno je stvoriti novi nacionalni park, - kaže rukovodilac programa za posebno čuvane teritorije Mihail Krejdlin.

- Čitav jug Dalekog Istoka, Primorska pokrajine je veoma vredna. To je jedinstvena prirodna teritorija. Sliv Bikina je jedinstven zbog toga, što se u njemu nikada nije bila vođena privredna delatnost. Mnogo puta su tamo pokušavali da prodru radi seče šume ili vađenja zlata, ali je uspelo odbraniti te teritorije.

Aktivno su branili šume mesni stanovnici- Udegejci, starosedeoci severa, koji od prastarog doba žive na oblama Bikina. Zato će upravo Udegejci učestvovati u upravljanju parkom. Radi miroljubive koegzistencije s tigrovima tajgu će podeliti na zone, - kaže Sergej Aramiljev.

- To su šumski ljudi, koji su od prastarog doba živeli blizu tigrova, kopitara i šume. Osnovna funkcija parka je ne zabrana da ovi ljudi žive tamo, ili zabrana njihove delatnosti, već očuvanje mesta življenja. Svakako, bilo koji režim zone mora da bude usklađen s ljudima, koji žive na toj teritoriji. Na karti se određuju zone, gde Udegejci vode privrednu delatnost. U skladu sa time se utvrđuje, što se sme u toj zoni. Tamo je zabranjena seča šume, ali je moguć tradicionalni lov. Neke zone, koje ljudi ne koriste, postaju zabrani. Tamo je zabranjeno sve.

Danas ne postoji direktna opasnost nestanka populacije tigra, ali je i dalje potrebno čuvati tu populaciju.

Marija Baljabina,