Kako sam sistematski uništen od idiota

Kriza drma Amerikom,
više nije dobro nikom,
samo oni nisu pali
što su krizu izazvali.
U Evropi trpe krizu,
a ona je nama blizu,
kod nas niko i ne haje,
kod nas kriza večno traje.
Šta li će Obama
da misli o nama?
Baš me mnogo dupe boli
da l’ nas mrzi, da l’ nas voli?
Izazivač svetskog rata
možda crni demokrata?
Il’ možda republikanac?
Svakako Amerikanac.
Biće rata, nema mira
dok ne stignu do Sibira.
Preživelih biće
samo teoretski,
ovaj rat je konačan,
poslednji i svetski.
Na planeti
bez pameti.
Biblijsko proročanstvo,
nestaje čovečanstvo.
Crne slutnje, crna slika,
da proglasi pobednika
neće moći niko,
nema nas toliko.
Uzalud želje u zidu plača,
zid puca kao da je od gipsa,
na horizontu četiri jahača
znam da dolazi apokalipsa.

Tačno je da sam zadrti pristalica teorije zavere, ali, takođe, tačno je da prilično veliki broj ljudi misli na sličan način. Mene impresionira sebičnost svetskih vladara (oko 2.000 moćnih i uticajnih ljudi) i njihova nesposobnost da vide dalje od sopstvenog nosa.

Pre neki dan napunio sam 56 godina i mogu komotno da kažem da sam proživeo intenzivno bar jedno tri života. Dakle, ne žalim sebe i svoju generaciju, žao mi je naše dece i unuka kojima se sistematski ruši sistem tradicionalnih vrednosti (vera, ljubav, nacija, porodica, identitet...), a naturaju im se neke nove, još od malih nogu preko crtanih filmova.

Zar stvarno želite da vam deca liče na teletabise? Zar stvarno mislite da su demokratiju izmislili potomci avanturista, kriminalaca i vucibatina koji su „otkrili” novi svet, pobili domoroce i opljačkali sve što je tamo vredelo?

Zar vam možda imponuje dominantna i arogantna svetska velesila sastavljena od evropskog taloga, u kojoj su narodni heroji (pardon istorijske ličnosti) ubice i kriminalci Džesi Džems, Bili Kid i Bufalo Bil?

Zar vam nije jasno da je Buš lutka na koncu i da nije pravi predsednik SAD. Jasno je da ga je postavila na tron ta manjinska grupa sebičnih i za sebe pametnih vladara iz senke.

Ono što najviše smeta vlastima u Americi jeste to što boluju od kompleksa više vrednosti. Zemlja ispošćena, Arapi otkidaju sa cenama nafte, a preko puta nedirnuti Sibir, pun svega i svačega i, nažalost, deo Rusije. Sve bi išlo mnogo lakše kada bi na čelu Rusije bio Jeljcin ili neko njemu sličan. Ovako, Ameri su prinuđeni da startuju na Sibir indirektno, preko Evrope i bivših sovjetskih republika. Kosovo je bilo mali test mogućeg sukoba u odnosu na Gruziju. Pri tom su svi zaboravili da Rusiju vodi Putin koji se sada zove Medvedev. Tako su, umesto Amerikanaca, Gruzini dobili i te kako dobre batine. Amerika i Evropa su neubedljivo protestovale, a Rusija je ostala mrtva hladna i, pozivajući se na sramni presedan Kosova, priznala je nezavisne države Južnu Osetiju i Abhaziju zbog kojih je navodno izbio sukob.

Sad bih se malo vratio na način kako Putin rešava probleme. Teroristi upadnu u pozorište, Putinovi specijalci pobiju teroriste, ali strada i jedan broj gledalaca. Teroristi upadnu u školu, Putinovi specijalci pobiju teroriste, ali strada i jedan broj kidnapovanih.

Iako Amerikanci još uvek potcenjuju rusku vojnu silu, a precenjuju svoju, ipak su shvatili da je bolje da kao „topovsku hranu” koriste novopečene saveznike NATO-a. Sasvim dovoljno američkih vojnika vratilo se kući u plastičnim vrećama. Nije to politički mnogo popularno, bolje je da, kao na Kosovu, ni kriv ni dužan pogine Ukrajinac braneći američke interese.

Gledajući kako NATO opkoljava Rusiju i znajući da Rusi neće birati sredstva i način da se brane nemam razloga da budem optimista. Sve je manje nade da će pobediti razum i sve je više šansi da će ljudska rasa izvršiti kolektivno samoubistvo.

Shvatite me kako god hoćete.

Borisav, pion u tuđoj partiji šaha, Đorđević.

Borisav Đorđević