Francuzi nezadovoljni socijalistima

Socijalista do same srži, francuski premijer Žan Mark Ejro izjavio je da nema ništa protiv da se u 16. okrugu Pariza napravi posebno naselje za Rome. Jasno je da se on okrenuo u desno, ne zato što je izneverio svoje ideale, već zato što je primoran da odgovara na zahteve naroda. A Francuzi sve više ispoljavaju nezadovoljstvo zbog politike aktualnih vlasti.

Poslednja anketiranja pokazuju da je na predstojećim izborima za predstavnike nacionalnog fronta, Marin Le Pen, spremno da glasa skoro četvrtina građana. Govori vodeći naučni saradnik Instituta za aktualne međunarodne probleme Diplomatske akademije MSP RF, magistar istorije Tatjana Zvereva.

- Podrška krajnjoj desnici u francuskom društvu je jaka kao nikada ranije. Njihove šanse na budućim izborima za Evropski parlament, koji će biti održani na leto naredne godine, procenjuju se na 25%. To je vrlo dobar rezultat. U Francuskoj postoji hranljiva sredina za takvu vrstu populizma. Zemlja se suočava sa ekonomskim i političkim problemima.

Po mišljenju eksperata, porast nacionalizma je povezan ne samo sa najezdom migranata i starenjem domaćeg stanovništva, već i sa odsustvom razumne migracione, a što je najvažnije, integracione politike. Evropska desnica stajena bolne žuljeve Starog Sveta. Njihove ideje nailaze na podršku i kod francuske elite. Ne tako davno, čuveni glumac Alen Delon optužio je Socijalističku partiju za pokušaje da sakrije svoje nedelovanje glasnim slovima i otvoreno je pozvao da se poveri vlast u zemlji Nacionalnom frontu. Govori vodeći naučni saradnik Evropskog instituta RAN Sergej Fjodorov.

- Snaga desnih je u tome što oni postavljaju pitanja ne osvrćući se na političku korektnost. Ono o čemu Francuzi govore u kuhinji, oni govore sa visokih tribina. U krajnjoj liniji daju neke odgovore – možda ne baš razumne, ali nešto predlažu za razliku od vladajuće stranke.

Eksperti priznaju politički talenat Marin Le Pen. Ona je odustala od provokacionih ispada njenog oca. Trudi se da ide u korak sa vremenom. Na primer, po pitanju islamizacije Le Pen istupa ne sa hrišćanskih klerikalnih pozicija, već kao branilac svetovnih liberalnih vrednosti od islamskih fundamentalista, koji negiraju prava žena i seksualnih manjina.

Što se tiče problema migracije kao takve, Le Pen, pa i evropski desničari u celini, smatraju politiku Brisela u tom pravcu sekundarnom. Mogu se uvesti neka opšta pravila prijema migranata, davanja dozvole boravka ili državljanstva, ali to neće rešiti pitanja integracije. Ako oni ne osete sebe građanima evropskog društva, ako žele da žive u skladu sa svojim tradicijama, to, naravno, postaje tle za mnoge konflikte ubuduće.

U celini nije teško primetiti da se oreol izbornog uspeha desničara podudara sa oreolom rasprostiranja u Evropi talasa migranata sa Balkana, iz zemalja Severne Afrike i Bliskog Istoka. To što je započelo 2008. kao bankarska kriza, dotaklo je ekonomiju, društvo i sada prerasta u političku krizu. A to već preti ako ne raspadom EU, onda fundamentalnim preformatiranjem njenih glavnih principa.

Sergej Duz,