Gadafijeva udovica: Tražim otpočinjanje najdetaljnije istrage o ubistvu Moamera Gadafija

U redakciju Glasa Rusije stiglo je pismo udovice Moamera el Gadafija, gospođe Safije Farkaš. Pismo je donela njena sestra gospođa Fatima Farkaš. Pročitajte i sami donesite zaključke:

"U znak sećanja na pad moje voljene zemlje, iza koga stoje NATO snage, koje su posejale haos, razaranja i konfuziju među njenim stanovnicima. Ovu poslanicu, takođe, posvećujem sećanju na mog muža, mučenika, heroja Moamera Gadafija i mog dragog sina Asada al Žusura i sve one, koji su bili zajedno sa njim, tog 20. oktobra, kada su vazdušne snage NATO-a gađale kolonu šefa države, a zatim njihova ranjena tela dali zločincima da ih rastrgnu i brutalno dokrajče.

Postupci tih izroda nisu u skladu ni sa jednom od postojećih religija i vera. Pored ovog zločina, oni su izvršili još jedan, sve do danas nastavljaju da drže tela palih mučenika, nešto slično još se nije dogodilo u istoriji čovečanstva.

Tražim da svi članovi Saveta bezbednosti UN, Evropske unije i svi, koji su učestvovali u ubistvu ovih mučenika, koji imaju direktnu ili indirektnu odgovornost za taj strašni zločin, konačno otkriju mesto gde su sahranjena njihova tela i daju ih članovima porodice, kako bi mogli da ih dostojanstveno sahrane.

Takođe, tražim od Afričke unije da započne najprecizniju moguću istragu o ubistvu osnivača ove organizacije, heroja Moamera Gadafija, i svih onih, koji su tog dana zajedno sa njim ubijeni.

Tražim od svih međunarodnih organizacija za ljudska prava da mi pomognu da uspostavim vezu sa svojim sinom Sejfom al Islamom, koji je odvojen od svih članova naše porodice od trenutka kada je uhapšen, imajući u vidu da je on apsolutno nevin po svim tačkama optužnice, koja je protiv njega podignuta. Moguće da je njegova jedina krivica u tome, što je upozoravao libijski narod na užase, koji ga očekuju, a koje danas doživljava Libija.

Sejf al Islam je uvek bio zainteresovan za stanje ljudskih prava u svojoj zemlji. On je iz američkih i evropskih zatvora spasavao radikalne islamiste i bavio se njihovim povratkom u normalan život. Neki od njih zakleli su mu se na dobra dela, a sada upravo oni traže njegovo izručenje kako bi izvršili smrtnu kaznu.

U znak sećanja na drugu godišnjicu smrti mog muža, sina i njihovih saradnika nadam se da će svetska zajednica čuti moj glas, kao glas supruge i majke u izgnanstvu."