Dužničke jame evrozone

Ovih dana evropskoj javnosti su praktično istovremeno predstavljena dva različita po svom sadržaju saopštenja. Evropski Internet-portal «EUobsever» objavio je podatke referata agencije «Evrostat» (Eurostat), koji sadrži analizu ispunjavanja ciljeva strategije «Evropa-2020». Drugo saopštenje je takođe posvećeno životu jedinstvene Evrope: portal «EurActiv» je objavio izjavu komiteta za ekonomiju i finansije Evroparlamenta. U njemu je reč o nameri komiteta da pripremi analitički referat o delatnosti antikrizne finansijske «trojke» u sastavu EU, ECB i MMF. 

Što se tiče prvog saopštenja, o njemu svedoči sam naslov: «Kriza izbacila strategiju Evrope-2020 iz koloseka». Ističući da glavni ciljevi strategije - smanjenje nivoa siromaštva i obezbeđivanje novih radnih mesta – ostaju za sada nedostižni, autori referata «Evrostata» podvlače da bez preduzimanja hitnih političkih mera EU rizikuje da napusti zacrtan 2010. godine strateški kurs.

Prema rečima austrijskog lista «Kleine Zeitung», zadatak smanjenja do 2020. godine za 20 miliona broj ljudi, koji žive na rubu bede i socijalne marginalizacije, pomera se, ustvari, za dužu perspektivu. Prema podacima tog lista, 2011. godine takvih ljudi je u Evropi bilo 119,8 miliona. Pri tome je, ističu eksperti, radi ispravljanja situacije nedovoljno samo povećavati novčane prihode slabo situiranih građana. Potreban je kompleks širokih mera – povezanih, pre svega, sa socijalnom zaštitom stanovnika. Usporeno je, prema rečima «Kleine Zeitung», i napredovanje prema drugom strateškom cilju – da se do 2020. godine postigne 75 odsto zauzetosti ljudi u godinama od 20 do 64 godina. Protekle godine ovaj pokazatelj je iznosio 68,5 odsto – svega za 0,1 odsto manje, nego prethodne godine.

Svojevrsnim odgovorom na navedene zabrinjavajuće tendencije može se smatrati pomenuta odluka komiteta za ekonomiju i finansije Evroparlamenta. Članovi komiteta nameravaju da detaljno analiziraju delatnost «trojke» za savlađivanje krize u Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Kipra. Ova glavna «vatrogasna komanda» Evrope se sastoji, kako je poznato, od EU, ECB i MMF. Za sada, kako je izjavio inicijator sastavljanja referata član komiteta, poslanik od frakcije «Zelenih» u Evroparlamentu Sven Gigold, ni u jednoj od navedenih zemalja prvobitni planovi «trojke» nisu pretvoreni. Pad ekonomije je uzeo maha, a rast nezaposljenosti i državnog duga ispao je mnogo veći, nego se pretpostavljalo. Osim toga, prema rečima Gigolda, rad «trojke» se odvija separatno, u zatvorenom režimu.

Detalji budućeg referata predstoji uskladiti u frakcijama, zatim je potrebno odobravanje prezidiuma Evroparlamenta. Ipak, kako se saopštava, za 5. novembar su već zakazana prva slušanja. Na njima se planira postaviti pitanja predstavnicima Evrokomisije i Evropske Centralne banke. Između ostalog, vredi da se podseti da još u junu ove godine, kako je saopštio nemački list «Deutsche Wirtschafts Nachrichten», jedan visoki predstavnik Evrokomisije je objavio da je «trojka» već «mrtva». To je bilo povezano s izjavom šefa Evrokomisije Žoze Manuela Barozua o neželji da se nađu u jednoj «zaprezi» s MMF. Inače, prema rečima istog lista, još 2010. godine Evrokomisija namerevala je da stvori sopstveni, evropski valutni fond, ali je naišla na otpor od strane Nemačke. Inače, samu činjenicu kontrole od strane Evroparlamenta delatnosti «trojke» profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov smatra pozitivnom.

- Poslanici su predstavnički organ vlasti. Njihov osnovni zadatak je kontrola izvršnih struktura. Sa tog gledišta je sasvim normalno, što se sastavljaju takvi referati. S druge strane, poslanici brane i interese stanovništva. Razumljivo je da su ti interesi povezani, pre svega, s nivoom prihoda i rastom nezaposljenosti. Razume se da nije sve kako treba. Evropa izlazi iz krize, ali se ona još nastavlja.

Kako ističe «EurActiv», nisu svi poslanici raspoloženi kritički. Naprimer, poslanik od nemačke HSS Markus Ferber smatra kontrolu od strane «trojke» povoljnom.

- Moramo da budemo svesni, – rekao je Ferber u radiointervjuu, – ako se ide u Brisel i tamo obećava, ne sme se zaboraviti na ta obećanja kada se odande ide kući. MMF i inače «trojka» ipak će proveriti, ko i kako ispunjava obećanja. Evropi je bilo svojstveno upravo to, što su šefovi država i vlada, idući u Brisel, mislili: «Sve jedno im je!»

Bilo kak bilo, «trojku» su više puta pokušavali da raspregnu. Za sada se ona kreće. Pitanje je da li pravim putem.

Oleg Severgin,