O čemu su govorili u Moskvi Hans-Kristian Šterbele i Edvard Snouden

U intervjuu za Glas Rusije poslanik nemačkog parlamenta iz frakcije Savez-90/Zeleni Hans-Kristian Štrebele govorio je o izgledima za Edvarda Snoudena, zviždača Agencije za nacionalnu bezbednost, da dobije azil u Nemačkoj, kao i o bilateralnim odnosima sa SAD.

31. oktobra sastajali ste se u Moskvi sa Eduardom Snoudenom. Kako vam se on učinio?

- Izgledao je zdravo i bodro, tačnije uopšte nije delovao umorno i depresivno. Bio je vrlo rečit. Ne samo da je odgovorio na sva pitanja, već je mnogo i ispričao. Stalno je podvlačio da ga brine skoro potpuno odsustvo kontakata sa porodicom, ako se ne računa poseta njegovog oca, i da on, naravno, veoma pati zbog drugih ograničenja, kao i zbog toga što ne može da putuje.

Kakve teme ste razmatrali?

- Putovao sam u Moskvu da utvrdim od gospodina Snoudena čime on može da pomogne u istrazi skandala oko prisluškivanja Nemačke. Takođe sam pitao da li je spreman da saopšti ono što mu je poznato u Nemačkoj ili nemačkim službama, između ostalog nemačkom pravosuđu, generalnom tužiocu ili parlamentu, ako bude formirana parlamentarna komisija za istragu, koja će rešiti da ga ispita.

Vi ste rekli da je gospodin Snouden spreman da svedoči na teritoriji Nemačke. Kojim podacima on raspolaže?

- To ja ne znam. Znam samo da veliki deo onih dokumenata koji se sada svake nedelje, svakog meseca objavljuju u Brazilu, u Italiji ili Nemačkoj i navode na pomisao da ANB špijunira na sve strane i vadi beskonačne obime podataka – pripadaju Snoudenu. On je potvrdio da ima šta da kaže tim povodom. Polazim od toga da on zna svoja dokumenta i u stanju je da ih kao dugogodišnji saradnik specijalnih službi SAD dešifruje. Kada sam gledao takva dokumenta, meni ona ništa nisu govorila.

Razmatra se mogućnost prućanja Edvardu Snoudenu azila u Nemačkoj. Kakve su njegove šanse?

- Pravno je to moguće. Uz želju vlasti. Postoje dva načina da se Snoudenu pruži mogućnost da boravi u Nemačkoj. Kao prvo, davanje azila, tada on mora da prođe odgovarajuću proceduru i da dokaže da je podvrgnut političkom gonjenju. Kao drugo, federalni ministar unutrašnjih poslova može da mu dozvoli boravak u Nemačkoj, polazeći od političkih i humanitarnih razloga. Tako je zapisano u našem zakonu. Federalnom ministru unutrašnjih poslova dosta je da to poželi.

ANB špijunira po čitavom svetu. Za njih nije tajna čak broj mobilnog Angele Merkel. Kuda gledaju nemačke obaveštajne službe? Zašto su one uopšte potrebne, ako strane specijalne službe kontrolišu već i telefon šefa države?