Slobodna trgovina sa EU će dokrajčiti stočarstvo u Srbiji

Iako stručnjaci upozoravaju da se srbsko stočarstvo nalazi u krajnje lošem stanju, kao i to da država mora hitno preduzeti mere za oporavak, izgleda da se to neće desiti, jer se sasvim suprotno očekuje da će nakon završetka snižavanja zaštite za uvoz iz Evropske unije od početka sledeće godine - domaća stočarska proizvodnja praktički biti uništena.

To su još krajem prošle godine kazali relevantni poznavaoci prilika u Privrednoj komori Srbije, a potvrda tih crnih prognoza se mogla čuti i prošlog meseca, kada je na konferenciji pod nazivom "Stočarska proizvodnja i pridruživanje Evropskoj uniji" konstatovano da stočari u Srbiji nisu spremni da se suoče sa nemilosrdnom konkurencijom, kada od 1. januara sledeće godine trgovina sa Evropskom unijom bude liberalizovana za 80 odsto poljoprivrednih proizvoda.

Naime, radi se o tome da proizvođači u Evropskoj uniji dobijaju mnogo veće subvencije i bolje su organizovani, pa će sa lakoćom osvojiti i ovdašnje tržište. To konkretno znači da srbski uzgajivači stoke više neće biti konkurentni i da će izgubiti čak i domaće potrošače.

Da bi se videlo o kakvoj katastrofi se radi, podsetimo se da je stanje u toj grani poljoprivrede već i sada tragično, s obzirom da broj grla u Srbiji već godinama opada po godišnjoj stopi između 3 i 4 procenta, pa se tako na primer, samo u kruševačkom kraju mesečno ugasi pet do šest štala za uzgoj goveda, mada je to poznati stočarski kraj.

Zato i nije čudno što se po rečima zvaničnika iz Privredne komore Srbije, stočni fond u Srbiji sada nalazi na svom istorijskom minimumu, odnosno stočarstvo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji učestvuje samo sa oko 25%, a bilo bi normalno da učestvuje i sa celih 60%. To opet znači da Srbija ulazi u zonu trajne zavisnosti od uvoza stočarskih proizvoda, a predstojeća liberalizacija spoljne trgovine sa Evropskom unijom će samo dokrajčiti ostatke srpske stočarske proizvodnje, u vreme dok eksperti uzaludno skreću pažnju da se stočarstvo u državi, kako kažu, nalazi na „crvenoj liniji“ i nema više prostora za dalje smanjivanje broja grla.

Pa ipak, proces približavanja Evropskoj uniji u toj oblasti se nastavlja, iako predsednik Društva agrarnih ekonomista tvrdi da Srbija nije spremna da se tome prilagodi, a sa druge strane on napominje da nisu iskorišćene mogućnosti bescarinske razmene sa zemljama izvan Evropske unije, a to se prvenstveno odnosi na Rusiju i druge okolne zemlje, niti su sa njima ugovoreni dugoročni aranžmani za prodaju srbskih stočarskih proizvoda na istočnim tržištima.

Dakle, premda stočarstvo u Srbiji poseduje veoma povoljne prirodne uslove za razvoj, ono se nalazi u najtežoj situaciji ikada, a ta činjenica je utoliko poraznija, ako se uzme u obzir da bi ono trebalo da bude pokretač ukupnog poljoprivrednog razvoja, i pogotovo ako se zna da je još u vreme Miloša Obrenovića Srbija po tome bila nadaleko poznata.

No, i pored svega navedenog, ne preduzima se ništa ozbiljno da se poveća izvozna orijentacija, što je zapravo jedini istinski spas na dugi rok. Štaviše, po opštoj oceni, domaćim uzgajivačima stoke već posle 1. januara stižu novi nerešivi problemi zbog konkurencije iz Evropske unije koju oni neće moći da izdrže. A onda će mukanje krava i roktanje svinja zaista postati prava retkost na ovim prostorima.

Ratko Paić,