Da li će se u Evropi pojaviti libijske granice?

Evropski Internet-portal EUobserver objavio je detaljan program delatnosti misije EU u Libiji koji se našao na raspolaganju redakcije pod nazivom Eubam Libija. Njegov cilj je pomoć u obezbeđenju libijske granice i stvaranju odgovarajućih struktura za to. Zvanično misija je već startovala. Zanimljiv detalj. Objavljivanje akcionog plana briselskog tima koji deluje pod okriljem Službe spoljnih dejstava Ketrin Ešton podudario se sa talasom saopštenja o tome da se Libija ponovo našla na ivici političkog haosa i građanskog rata.

Misija EU je preliminarno sračunata na dve godine. Njen budžet iznosi 30,3 miliona evra, brojnost savetnika i službenika treba da dostigne ukupno 111 ljudi. Za šefa misije je imenovan bivši generalni direktor Carinske službe Finske Anti Hartikajnen. Glavni zadatak briselskih savetnika, podvlači se u dokumentu namenjenom za unutrašnje korišćenje EU, jeste pomoć u formiranju struktura za čuvanje kopnenih i pomorskih granica „na operativnom nivou“. Strukture će ući u sistem ministarstva odbrane zemlje.

Brojnost kopnenih pograničnih trupa treba da bude dovedena do 9000 vojnika. Oni će se nalaziti prema dokumentu u direktnoj podređenosti načelnika generalštaba libijske armije. Odredi oblaske straže će imati preko 6500 ljudi, uz to biće direktno potčinjeni višem vojnom rukovodstvu. Odabir i obuka graničara će se vršiti na tajnim poligonima, odakle će se oni upućivati na mesta službe. A datu službu ne možemo nazvati lakom. Kako podsećaju ovih dana mediji, dužina kopnenih libijskih granica iznosi 4348 kilometara, pomorskih 1770.

Kako primećuje Internet-portal EUobserver, misija treba da razradi osnovne principe strtegije pogranične službe. A to je već stvar vojske. U vezi sa tim portal je uputio zahtev Evropskoj komisiji, gde su podvukli da je novo libijsko rukovodstvo tražilo EU upravo građansku misiju, i ona je takva i bila.

Najvažnije na šta skreću pažnju eksperti i novinari, jeste katastrofalna situacija sa afričkim ilegalcima, čiji je ogroman priliv nagrnuo u Evropu uprvo preko Libije posle svrgavanja režima Gadafija i ubistva samog libijskog lidera. U njegovo vreme takve aktivnosti trgovaca živim robljem i takvog priliva ilegalnih migranata u Evropu kao danas nije bilo. Da li će poći za rukom onima koji su doveli zemlju u stanje aktualnog haosa da retroaktivno oporave situaciju?

Posebnu aktivnost u pomoći novim libijskim vlastima u pokušajima jačanja granica, ističe EUobserver, ispoljava, što je sasvim jasno, Italija. Upravo tamo ide osnovni tok izbeglica iz Afrike. Imaju svoje programe i Francuska i Velika Britanija. Između ostalog, upravo Pariz i London zajedno sa SAD prvi su u martu 2011. godine počeli bombardovanje Libije. Danas su već zaboravljene reči izrečene u oktobru ove gdoien od strane generalnog sekretara NATO-a Andresa Fog Rasmunsena o tome da je to bila jedna od najuspešnijh operacija u istoriji alijanse. Pa i kako one mogu da zvuče u kontekstu poslednjih krvavih događaja u Tripoliju?

Odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin skeptički ocenjuje perspektive misije EU u Libiji.

- Mislim da nikakvi napori EU na jačanju granica neće pomoći da se obustavi tok izbelgica. Razloga su dva. Prvi je beda u kojoj se našla zemlja. Drugi je pošto u Libiji može da bude uspostavljen red tek kada tamo bude uspostavljena jaka vlast, kakva je bila kod Gadafija.

Tako da pitanje da li će se u Evropi pojaviti libijske granice ostaje otvoreno. Između ostalog, kao i granice.

Oleg Severgin,