Zbirke mitova i legendi o rajskom životu u EU

Uoči viljnuskog samita Istočnog Partnerstva promoteri evropske integracije nastavljaju intenzivno da reklamiraju koristi koje će zemlje postsovjetskog prostora tobože dobiti od asocijacije sa EU. Posebno mesto u zbirkama mitova i legendi o rajskom životu u EU zauzimaju priče o tome da će Evropa pomoći Ukrajini, Moldaviji i drugim zemljama Istočnog Partnerstva da steknu željenu energetsku nezavisnost od Moskve. Ako se pogleda stanje istočnoevropskih članova EU, oslikava se sasvim drugačija slika. Obećanja energetske nezavisnosti u praksi se pretvaraju u energetsku omču.

Odnos EU prema ekonomskim interesima svojih mlađih partnera lako je oceniti gledajući šta su evropske vlasti učinile sa njihovom energetikom. Klasični primer su zemlje Baltika, koje su se pretvorile u uvoznika skupe evropske struje pošto je Brisel naterao Litvaniju da zatvori Ignalinsku nuklearnu centralu. Evropski i kijevski političari vole da pričaju da će EU podsticati Ukrajinu da dostigne evropske standarde. Ipak u praksi ispada da nikakvog podsticanja neće biti, evropljanima nije povoljno da stvaraju sebi konkurente, a korišćenje administrativnih poluga za njihovo uklanjanje vrlo je profitabilna i dobro uvežbana praksa. Ignalinska nuklearna centrala nije jedini primer beskompromisno egoistične politike EU u energetskoj sferi. Sudeći po tome da će kontrola nad ukrajinskom nuklearnom energetikom posle potpisivanja sporazuma o asocijaciji sa EU potpuno preći evropskoj agenciji Evroatom, očekuje je potpuno uništenje.

Politika EU u energetskoj sferi može se analizirati na primeru Bugarske, Rumunije i Poljske. EU stvara uslove za uključivanje energetskih sistema partnera u svoj sistem, što sa jedne strane otvara mogućnosti izvoza električne energije, ali sa druge uslovljava nagli skok unutrašnjih cena. To vodi ka gubitku rentabilnosti industrijskih proizvodnja i deindustrijalizaciji. U slučaju Ukrajine, EU može da ima još jedan motiv: sinhronizacija ukrajinskog i evropskog energetskog sistema znači odsecanje od sistema Rusije, što će sa tačke gledišta Brisela biti nesumnjivi plus. A kako bi Ukrajina mogla administrativnim merama da sačuva unutrašnje cene struje na niskom nivou, Brisel ima vernog saveznika — MMF. Rumunsko iskustvo pregovora sa MMF ukazuje na zanimljivu zakonitost. Brisel i MMF ističu slične zahteve: energetiku privatizovati, a cene dovesti do evropskog nivoa. Očigledno da MMF u tandemu sa EU lako postiže svoje ciljeve, posebno u pregovorima sa zemljama koje imaju finansijske teškoće. Ispada da umesto obećane energetske nezavisnosti i pomoći u dostizanju evropskih standarda, EU namiče na vrat slabih ekonomija energetsku omču: nuklearne centrale se zatvaraju, jeftina električna energija odlazi na izvoz u Evropu, a unutrašnje cene za stanovništvo i industriju rastu do nivoa evropskih. Da li Ukrajina treba dobrovoljno da uništava svoj energetski sektor i jednu od malobrojnih konkurentnih prednosti ukrajinske ekonomije? Pitanje je retorsko.

Valentin Mindrešesku,