Plastična riba ili o pretnjama od zagađenja okeana

U Sredozemlju, 17000 vrsta morske faune živi u prisustvu 300 miliona tona otpada, konstatovali su evropski naučnici. Slična situacija je i u drugim morima i okeanima. To nije samo pretnja morskom životinjskom carstvu, nego i čoveku – zajedno sa morskim proizvodima on konzumira otpade, koji se ne raspadaju.

Plastični omotač pokriva Zemlju. Lak, čvrst, vodonepropustan, stabilan na bakterije – za proteklih stotinu godina plastika je praktično postala zamena za gvožđe, drvo, staklo. Polimerska dugovečnost i njena niska cena je udarac po prirodi. Na prvi pogled ona štiti prirodu, a u suštini je ruši. Milioni plastičnih flaša, kesa, nameštaja, tehnike preplavili su kopno, a sada se šire na okean. Ne spašavaju ni takozvani biorastvorivi polimerski materijali. U vodi se oni raspadaju samo na mnoštvo delića, koje ribe „smatraju“ jestivom hranom, kaže koordinator morskog programa WWF Konstantin Zgurovski.

- Obrazuje se takva suspenzija iz plastike. Prema tome, riba, morski sisari, ptice prihvataju to kao jestive organizme i gutaju ih. Nedavno je kod obala Portugala uginuo kit. U njegovoj utrobi je pronađeno 17 kilograma plastike. To je bilo sasvim dovoljno da on ugine. A da ne spominjem ribe, koji pokušavaju da se hrane plastikom i dolazi do trovanja organizma. Prema tome, ukoliko je riba zagađena otpadima, ona može imati u sebi i olovo i živu, a sve to može da dospe u ljudski organizam.

Svake godine hiljade volontera u svetu pokušavaju da očiste priobalne zone i vode od otpada. Ali su njihovi napori - kap u moru. Najgore je Pacifiku. Struje nose u njegove vode otpad iz celog sveta. Usled toga, na pojedinim mestima odnos planktona i plastike iznosi jedan prema šest. U Mediteranu situacija nije toliko tužna, kao što to žele da prikažu evropski stručnjaci, smatra načelnik laboratorije hidrodinamike Instituta problema vodnih resursa RAN Valerij Zirjanov.

- U Tihom okeanu zaista ima izuzetno mnogo plastičnih otpada. To je prouzrokovano time, što se ogromni tokovi otpada, flaša, plastičnih otpada usled cirkulacije vode koncentrišu se u zonama konvergencije, i formiraju ogromna ostrva otpada. Oni se mogu posmatrati čak iz svemira. U Sredozemnom moru to nije zabeleženo. Ipak su tamo civilizovanije priobalske zemlje, i nema takvog obima izbacivanja otpada u morske vode.

Pokušaj, da se pažnja svetske javnosti usmeri na probleme zagađenja morske vode potpuno je razumljiv i opravdan. Ujedno sa morskim delikatesima, čovek već konzumira otpade nastale njegovom delatnošću. Ukoliko se ne preduzmu mere – budućnost nije ni malo ružičasta.

Natalija Kovaljenko,