Srbija i Evroazijski prostor: da bi se sarađivalo ne mora obavezno da se razgovara sa teroristima

2011. godine Vladimir Putin je pisao o tome da bi Evroazijski ekonomski savez mogao da igra ulogu efikasne veze između Evrope i regiona Pacifičnog prstena. Naravno, u pravu su oni koji kažu da misleći o integraciji, pre svega treba uzimati u obzir interese svoje zemlje, u datom slučaju Srbije. Ipak oni koji zatvaraju oči pred, da ih tako nazovemo, „istočnim“ mogućnostima saradnje, bave se time za šta optužuju svoje oponente – podstiču zemlju na samoizolaciju.

Meni se čini da je za Srbiju važno da ne ispusti iz vida mogućnost saradnje sa Evroazijskim ekonomskim savezom, pri tome to treba raditi ne onda kada bude kasno, već sada – takvu izjavu dao je u skupštini Srbije ambasador RF u Beogradu Aleksandar Čepurin, istupajući na otvorenim raspravama na temu Integracioni procesi na evroazijskom prostoru i perspektive za saradnju sa Srbijom.

Samo Srbija treba da ostane ruska gubernija i jedina azijska zemlja u Evropi – uvređeno ističu srbski korisnici Interneta, kojima nije po volji misao gospodina Čepurina o tome da za sve uvek postoje alternative, mada se u Srbiji često čuju suprotne izjave. Oni koji vide u svemu kolonizatorsku politiku Rusije (autor termina je previše poznat da bismo ga navodili), hteli bismo da preporučimo ne samo da sami pišu autorske članke, već i da čitaju radove drugih političara u sličnom žanru. 2011. godine Vladimir Putin je u listu Izvestija pisao o tome da neki susedi objašnjavaju neželju da učestvuju u integracionim projektima na postsovjetskom prostoru zato što to stupa u protivrečnost sa njihovim evropskim izborom. "Smatram da je to lažna dilema. Mi ne planiramo ni od koga da se ograđujemo i da nekog nekome suprotstavljamo. Evroazijski savez će se graditi na univerzalnim integracionim principima kao neodvojivi deo Velike Evrope, objedinjene jedinstvenim vrednostima slobode, demokratije i tržišnih zakona" -  istakao je ruski lider.

I na konferenciji u Skupštini Srbije direktor Odeljenja za razvoj integracija Evroazijske ekonomske komisije Viktor Spaski je podsetio da je projekat ušao u aktivnu fazu posle krize 2008-2009. godine, kada su predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana počeli da realizuju odavno postojeću ideju u cilju da istraju. Pri tome je bilo uzeto u obzir iskustvo Evrope, Azije i Latinske Amerike.

- Carinski savez osigurava jednu slobodu – slobodu kretanja robe. Sledeća etapa je jedinstveni ekonomski prostor, kada se dodaju još tri slobode – kretanje usluga, kapitala i radne snage. Zadatak je da se do 2015. formira Evroazijski ekonomski savez i, kako je pravilno podvukao Aleksandar Čepurin, to je projekat koji ne predviđa nikakve političke funkcije, već samo rešavanje ekonomskih problema.

Da istaknemo da sada sumarni bruto nacionalni proizvod država koje učestvuju u procesu formiranja evroazijskog ekonomskog saveza iznosi 85% bruto proizvoda ZND. Osim toga, to je jedino tržište za skoro 170 miliona potrošača. Ipak razgovor mora da se prevede u političku ravan, toliko se aktivno ova tema nameće.

Mislim da se ubeđeni srbski proevropljani-maksimalisti plaše da ne postanu daleka ruska provincija o kojoj smo govorili u početku. Time se oni razlikuju od normalnih proevropljana – a njih je, po podacima anketiranja javnog mnjenja izvedenog nedavno na inicijativu Nove srpske političke misli sve više: skoro 50% građana zalaže se za što je moguće tešnje veze i sa Rusijom, i sa EU. Za maksimaliste, kada bi se objedinili u nekakvo udruženje, dobro bi odgovarao naziv Četvrti krug evropske integracije. Termin nije naš, već srbskog naučnika Ljubodraga Savića, koji je koristio u intervjuu jednom od centralnih ruskih kanala. Takve zemlje kao Srbija, Rumunija, Bugarska, po Saviću, osuđene su da ostanu isporučioci jeftine radne snage i poligon za realizaciju onog za šta u EU jednostavno ne može biti mesta. Tu, između ostalog, pada na pamet izjava koju je dao Dmitrij Medvedev još kao predsednik: "Evroazijski ekonomski savez izbegnuće probleme zone evra, pošto nije konglomerat razjedinjenih zemlja", u tom smislu što se nivo previše razlikuje.

Evroazijske integracije su vrata kroz koja može da se uđe bez uslova koji protivreče nacionalnim interesima zemlje, istakao je u intervjuu za Glas Rusije srbski politikolog i publicista Aleksandar Pavić:

- Evrointegracije bi Srbiju pretvorile u manje od gubernije EU. Srbija je već sad, već u ovom pristupnom periodu suočena sa konstantnim svakodnevnim uslovljavanjem. Ona već sad, iako je tek u predsoblju EU, nema suverenitet. Gubernije u Rusiji imaju veći suverenitet nego što ima Srbija kao potencijalni član EU.

EU je na prvom mestu politički projekat, ona nije vezana samo za ekonomsku saradnju, to je nekad bilo, u njenom začetku. I da je na tome ostalo, kao Evropska ekonomska zajednica, zajednica suverenih država koje su se ekonomski povezale i sarađuju, to bi bila matrica koja bi sigurno do sada već prirodno, spontano osvojila celu Evropu. Međutim, EU se već odavno pretvorila u jedan svestan politički projekat, to je praktično pravlenje jednog novog Sovjetskog Saveza, ali bez ideologije osim čisto brutalnog ličnog interesa najjačih država-članica. S druge strane, ne postoji nikakva indicija da je Evroazijski ekonomski savez politički projekat zato što se sve vreme govori samo o ekonomiji, ne postoje nikakvi drugi uslovi u smislu “vi sada morate da razgovarate sa teroristima da bismo sa vama trgovali".

2011. godine Vladimir Putin je pisao o tome da bi Evroazijski ekonomski savez mogao da igra ulogu efikasne veze između Evrope i regiona Pacifičnog prstena. Naravno, u pravu su oni koji kažu da misleći o integraciji, pre svega treba uzimati u obzir interese svoje zemlje, u datom slučaju Srbije. Ipak oni koji zatvaraju oči pred, da ih tako nazovemo, „istočnim“ mogućnostima saradnje, bave se time za šta optužuju svoje oponente – podstiču zemlju na samoizolaciju.

Zahvaljujemo na pomoći ukrajinskom istoričaru Sergeju Belousu.

Timur Blohin,