Ukrajina naterala EU da se zamisli

Odluka Ukrajine da odgodi potpisivanje sporazuma s EU imala je u Briselu efekat eksplozije. Glavni predstavnik EU za pitanja spoljne politike i bezbednost Ketrin Ešton čak se nije odlučila za sopstveni komentar.

Za razliku od briselskih diplomata, otvoreno je iznela situaciju uoči vilnjuskog samita programa «Istočno partnerstvo», federalni kancelar Nemačke Angela Merkel. Istupajući prilikom tradicionalne nedeljne videoposlanice sunarodnicima, ona je navela dubinske korene problema u trouglu Brisel-Kijev-Moskva. Prema rečima Merkel, EU mora sama da umnogome revidira svoju politiku prema Rosiji.

Sve do poslednjeg vremena EU nije baš bila zainteresovana za zajednička razmatranja, tim pre akcije s Rusijom u smislu saradnje s državama Istočne Evrope i ZND. Osim toga, teško da bi lideri EU bili spremni da predlože Ukrajini striktan i jasan pravac razvoja odnosa, istakao je u razgovoru s «Glasom Rusije» šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope RAN Dmitrij Danilov:

- Pored svega ostalog, EU mora, verovatno, u pregovorima s Ukrajinom, da bude svesna strateške perspektive saradnje s tom zemljom. Za sada takva perspektiva ne postoji. Za EU nije jasno, radi čega treba voditi pregovore o zoni slobodne trgovine, šta će iza toga slediti. Hoće li se Ukrajina učlaniti u EU ili neće? Međutim, o tome je predsednik Viktor Janukovič dao izjave.

Što se tiče priznatih «lokomotiva» evrointegracije – Nemačke i Francuske, oni su izrazili zabrinutost da zemlje-učesnice «Istočnog partnerstva» mogu da tretiraju program suviše široko, videći u njemu neke garancije od strane EU u vezi njihovog budućeg članstva u EU. Kako su priznavali diplomatski izvori, Nemcima i Francuzima bi ustvari potpuno odgovarala situacija, kada šest istočnoevropskih država (Azerbajdžan, Jermenija, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina) ne samo ne bi bile članice EU, već bi imale «slabu šansu» da se učlane u doglednoj budućnosti».

Međutim, rukovodstvo EU i dalje najviše iritiraju planovi Ukrjine u razvoju odnosa s Rusijom u osetnim za EU sferama, kao što su energetika i trgovina, kao i eventualno priključenje Kijeva Carinskom savezu. U samoj EU postoji za sada slaba nada da će se Ukrajina «predomisliti» i ipak potpisati sporazum s EU direktno na vilnjuskom samitu.

Petar Iskenderov,