Sida se rapidno podmlađuje

Broj adolescenata inficiranih HIV-om (virus imunodeficita kod čoveka), u poslednjih deset godina je porastao u svetu za trećinu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sa tom bolešću danas živi više od 2 miliona adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina. Stopa smrtnosti među njima je veća nego kod starijih ljudi zaraženih HIV virusom. Glavni razlog ovakvom trendu, stručnjaci vide u ne obaveznom testiranju dece na HIV.

SIDA (sindrom pada imuniteta, izazvan HIV-om) se ubrzano podmlađuje. Ako je ranije glavni procenat inficiranih HIV-om činila starosna grupa 20-29 godina, danas ih "sustižu" tinejdžeri 10-19 godina. Na ovo, uoči Svetskog dana borbe protiv side, 1. decembra, skrenuo je pažnju direktor Odeljenja za HIV SZO Gotfrid Hirnšol.

- Među tinejdžerima se vidi konstantan visok nivo novih slučaja SIDE. Ovo se posebno odnosi na takve grupe kao što su tinejdžerke u Africi, podsaharskoj Africi, mladi gej muškarci, pre svega u Aziji - Bangladešu, Kuala Lumpuru, Džakarti. Pored toga, u rizičnu grupu spadaju i intravenski korisnici droga. Na primer, poznato je da u istočnoj Evropi preko 30% mladih narkomana živi sa HIV-om.

Štaviše, smrtnost među decom i adolescentim, zaraženim HIV-om u poslednjih 8 godina je porasla za 50%. Sa druge strane, lekari su uspeli da za trećinu smanje broj umrlih od HIV-a među odraslima. Razlog tome je što u svetu ne postoje programi prevencije HIV-a među decom, podvukao je predsednik ruske javne organizacije "Udruženje osoba kojeižive sa HIV-om" Vladimir Majanovski.

- Problem nije u tome da se sida kod dece teže leči, već u tome da se kasnije otkriva. Tinejdžeri ne idu na dublje pretrage. Njih praktično niko nigde ne testira na HIV infekciju. Tako tinejdžeri kasno saznaju da se njihovo telo već nalazi u prilično lošem stanju. U terminalnoj fazi, kod njih se detektuje HIV-infekcija. Na tom stadijumu, medicina, nažalost, nije u stanju da leči sve. Određeni procenat zaraženih ljudi, dobivši terapiju, izlazi iz tog stadijuma, dok neki umiru.

U tom smislu, lekari pozivaju da se kod učenika uvede obavezno testiranje na HIV. A kako su u prelaznom uzrastu tinejdžeri često u sukobu sa svojim roditeljima, ne veruju im i ne žele da slušaju ponavljanje jednih te istih priča, treba im omogućiti da se testiraju na HIV bez saglasnosti odraslih. Istina, za tako nešto, potrebno je u mnogim zemljama promeniti zakone. U svakom slučaju, neophodno je da se obezbedi da deca imaju blagovremeni pristup zdravstvenim uslugama. To će spasiti mnoge živote, jer HIV danas nije uopšte kazna, ohrabruje vodeći istraživač Federalnog naučno-metodološkog centra za prevenciju i kontrolu HIV-a Oleg Jurin.

Ova bolest je neizlečiva, u smislu da osoba ostaje nosilac virusa. Ali, uz blagovremenu terapiju, kao kod dijabetesa ili hipertenzije, dok čovek uzima lekove, može zaustaviti progresiju bolesti, zaustaviti njeno napredovanje. Čak i ako postoje neke sekundarne bolesti, uz pomoć tretmana, one nestaje. Ali, moraju se uzimati lekovi.

Prema podacima UN, u svetu danas živi 34 miliona ljudi sa HIV-om. Svaki treći od njih je slučajno saznao da ima bolest.

Natalija Kovaljenko,