Zapad se ne ustručava da upotrebi sva priručna sredstva da bi «progutao» Ukrajinu

Evropa preuzima poslednje očajne napore da bi nagovorila Ukrajinu da potpiše sporazum o udruživanju sa EU na samitu «Istočnog partnerstva», koji se otvara u Vilnjusu 28. novembra. Optužujući Moskvu za pritisak na Kijev, koji je tobože usmeren na to da ne bi «pustila» Ukrajinu u EU, evropski stratezi sami koriste ucenu i zaplašivanje prema najbližem susedu Rusije.

Intriga oko odluke da uđe u «evropsku porodicu», koju su ukrajinske vlasti odgodile, došla je do svog vrhunca. 28. novembra u glavnom gradu Litvanije predsednik Ukrajine Viktor Jnukovič planira da istupi pred rukovodstvom EU i iznese svoj stav po pitanju, o kojem se najviše raspravljalo poslednjih meseci. U Kremlju su više puta izjavili da uvažavaju bilo koji izbor suverene države, međutim, upozorili su da će Rusija biti primorana da ukine pogodne uslove trgovine za ukrajinsku stranu zbog toga, što predviđeno u sporazumu o udruživanju Ukrajine i EU slobodno kretanje robe moglo bi da pogodi ruske proizvođače, koje treba zaštititi u skladu s važećim u Carinskom savezu normama. Inače, taj apsolutno jasan i transparentan stav, koji je više puta oglasio Vladimir Putin, Evropa uporno ne primečuje. Tamo tvrde da Moskva uz pomoć ucene i pritiska tobože blokira težnju Ukrajine da postane deo civilizovanog sveta.

Međutim, sami zapadni političari nisu korektni. Pre svega zato, što ne žele da izgledaju poraženi, da priznaju da su izgubili «bitku» na strateškom istočnoevropskom pravcu. Na zvaničnom sajtu administracije predsednika SAD, naprimer, pojavila se peticija sa zahtevom uvesti stroge sankcije protiv šefa Ukrajine Viktora Janukoviča. Specijalno za predstojeći samit predsedavajuća u EU Litvanija pripremila je antirusku deklaraciju.

Istovremeno usvojena u Ukrajini odluka otvara nove perspektive za tu zemlju, uveren je član Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Igor Morozov:

- Ona ima mogućnost da u skorije vreme učestvuje u Carinskom savezu, Jedinstvenom ekonomskom prostoru i bude dostojan partner Rusije, Belorusije i Kazahstana, a zatim postane članica Evroazijskog ekonomskog saveza. Problemi i šanse, koje je ona imala u slučaju učlanjivanja u integracioni prostor EU, ne bi mogli da donesu one dividende i vajdu, koje pružamo mi.

Današnji mitinzi pristalica evrointegracije u Kijevu su upravo taj demokratski proces, za koji na rečima istupaju zapadni ideolozi. Između ostalih, na ulice ukrajinskih gradova su izlazili i oni, ko smatra korisnim kretanje prema Carinskom savezu. Međutim, njihovo mišlenje, kao i više puta opisane od strane ekonomista kolosalne gubitke Ukrajne od dezintegracije sa zemljama ZND, ne uzimaju se u obzir, jer se ne uklapaju u tu ideološku šemu. Zapadu je Ukrajina očigledno potrebna pre svega kao tampon-zona u pravcu Rusije, a ne kao punovredna i, glavno je, ravnopravna članica EU. Zato Zapad aktivno podržava «Evromajdan». Što više, u Kijevu se iskrcavaju desante emisara EU, koji je pozivaju da ne napušta put ka «prosperitetu i slobodi».

EU je pri tome stvorila situaciju da je Majdan programiran pri svakom scenariju, smatra direktor Ukrajinskog instituta analize i menadžmenta politike Ruslan Bortnik:

- Da je Janukovič potpisao sporazum o udruživanju, Majdan bi bio u januaru, kada bi bilo otpušeno stotine hiljada ljudi, smanjene bi bile socijalne isplate. Stimuliranje protestnog pokreta, finansijski pritisak, te glavni, nejavni, element pritiska: podrška medija, društvenih i radikalnih pokreta, koji traže od vlade usvajanje odgovarajućiъh odluka.

Kijev se ne odriče od dalje integracije s EU – premijer Nikolaj Azarov se nada da će se vratiti tom pitanju iduće godine. Međutim. treba se opredeliti o obliku te integracije. Poželjno je da ona bude uz učešće Rusije, s kojom Ukrajina ima tesne davnašnje ekonomske veze, koje su ugrožene. Vladimir Putin je nedavno izjavio da će trostrani format poput lakmusa pokazati prave namere Evropljana. Vreme je da se skinu maske. Kako svedoči praksa, nije reč o brizi, ni o želji da finansira ogromne troškove usklađivanja ukrajinskih i evropskih standarda. Visoki činovnici EU su odustali od trostranih pregovora, jer bi oni oduzeli sporazumu s Ukrajinom šansu za potpisivanje. Odluku o konačnom izboru mora da donese Kijev. Neće ona biti laka.

Ilija Harlamov,