U šta će se pretvoriti iranska nafta?

Ukidanje ekonomskih sankcija će olakšati život Iranu, ali preti teškoćama ostalim članovima Organizacije zemalja izvoznika nafte (OPEK). Povratak velikih obima iranske nafte na međunarodno tržište može bitno da utiče na cenu crnog zlata.

Do 2012. godine Teheran je zauzimao drugo mesto među članovima OPEK-a po obimu proizvodnje nafte. Dnevno je vadio 3,5 miliona barela koje je isporučivao u 23 zemlje. Posle sankcija koje su uvele zapadne zemlje, udeo Teherana na međunarodnom tržištu nafte podelili su među sobom drugi učesnici OPEK-a, pre svega Irak. U poslednje vreme Iran je proizvodio oko 700 barela dnevno koji su išli u Kinu, između ostalog na Tajvan, u Indiju, Južnu Koreju, Japan, Tursku.

Sada u zamenu za saradnju na nuklearnom programu SAD i EU su ukinuli sankcije. Iran je dobio mogućnost da obnovi naftni izvoz u punom obimu. Učesnicima OPEK-a treba da smisle mere koje će sprečiti prezasićenost naftnog tržišta i pad cena, podvlači ekonmista, direktor finansijske Grupe kompanija ALOR Sergej Hestanov.

- Zato što je režim sankcija delova prilično dugo, značajni udeo naftnih izvoznih kapaciteta Irana trenutno je konzervisan. To otežava analizu koliko nafte i koliko brzo može da dospe na međunarodno tržište. Ali čak sam po sebi dolazak dodatnog izvoznika na tržište vrši pritisak na cene. Intriga je u tome koliko će veliki biti obimi iranskog izvoza i u tome koliko su spremni drugi učesnici tržišta da smanje svoju proizvodnju kako bi sprečili pad cena. Nažalost, nisu svi izvoznici članovi OPEK-a. I nisu svi članovi OPEK-a dovoljno disciplinovani. Uobičajena je sitaucija kada u OPEK-u obećavaju da će smanjiti proizvodnju ali ne ispunjavaju svoja obećanja.

Jasno je da niko ne planira da prodaje naftu za groš. Ali razni članovi OPEK-a imaju različite granice maksimalno dopuštenog pada cena. Saudijskoj Arabiji, na primer, za bezdeficitni budžet dovoljno je 80 dolara za barel. A Venecueli je potrebno najmanje 115. Zato iz Karakasa već sada pozivaju OPEK da revidira kvote u kontekstu povratka Teherana na tržište. Većina za sada želi da izvidi situaciju, a ne da seče sopstvene isporuke, ističe direktor za energetski pravac Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.

- Zaista može da nastane situacija kada značajni obimi iranske nafte mogu da dovedu do pada cena. Ali ne bih govorio o tome da u dugoročnoj perspektivi to može bitno da utiče na tržište nafte. Zato što ipak povratak jednog, makar i velikog faktora, radikalno neće promeniti sliku. Moguća je kratkoročna turbulencija. ali kasnije veliki faktori će obavezno regulisati situaciju, i ona će se vratiti u uobičajene tokove.

Na današnji dan sumarni obim eksploatacije nafte od strane zemalja kartela iznosi 30 miliona barela dnevno. Toje 40% svetskog izvoza. Zato odluke OPEK-a primetno utiču na čitavo naftno tržište. 14. decembra predstavnici zemalja OPEK-a (a tačnije Irana, Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije, Venecuele, Katara, Libije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nigerije, Ekvadora i Angole) planiraju da se okupe u Beču na novom zasedanju. Predstoje ozbiljne debate.

Natalija Kovalenko,