Ukrajina u traganju za sopstvenom sudbinom

Politička kriza u Ukrajini očigledno je pokazala da je glavni problem zemlje odsustvo nacionalnog jedinstva. Upravo to, a ne pridruživnje Evropi ili ulazak u Carinski savez postalo je kamen spoticanja ukrajinske nezavisnosti.

Strogo govoreći, osnovno pitanje koje treba da reše ukrajinske elite na vlasti, ako one naravno žele da izađu iz ćorsokaka u kojem su se našle same i stanovništvo koje vode, jeste pitanje koegzistencije nekoliko svetova u okviru istog političko-socijalnog sistema. Ukrajina je duboko podeljena na istočni i zapadni deo. Kako ističu mnogi eksperti, sporazum sa EU je prosto pokriće za dublju borbu.

Linija koja deli dve Ukrajine stabilna je, kao Veliki kinekski zid. S raznih strana ovog zida žive ljudi sa različitim pogledima na svet, raznim istorijskim iskustvom, suprotnim geopolitičkim težnjama, različitom kulturnom orijentacijom, različitim viđenjem budućnosti i različitim jezičkim simpatijama. Protivrečnosti su toliko osetne, snage odbijanja su tako jake da ni o kakvom nacionalom jedinstvu ne može biti ni govora. Govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Ponovo se suočavama sa potvrdom činjenice da ukrajinska politička nacija za 22 godine postojanja nezavisnosti tako i nije stvorena. A ako nije stvorena nacija koja jednako zamišlja pravac kretanja, ne može biti nacionalnih interesa. Zato što nacionalni interes pretpostavlja postojanje izvora, tačnije nacije.

U Ukrajini su bar dve nacije. Neki istraživači smatraju da postoje čak tri: Ukrajinci zapadnjaci, ruskofonski Ukrajinci i ruskofonski Rusi. U svakom slučaju Ukrajina je zemlja krajnje nejujednačena. Ona nije konsolidovana samo između Istoka i Zapada, već i Juga. Osim toga, postoji socijalna nejednakost. Poslednji događaji su rekacija na neuspeh nacionalne izgradnje tokom ove 22 godine, ali posebno tokom poslednjih 10. To što se dešava s počekta 2000-ih nikako ne doprinosi progresu. To doprinosi beskrajnim potresima. Sasvim su različite politike snage koje upravljaju na smenu. A rezultat je isti.

Rukovodilac programa za praktičnu politiku Instituta za političko obrazovanje Aleksandar Solontaj smatra da teza o evropskom izboru Ukrajine (koju nastavlja da brani Janukovič) na zapadu, severu i u centru zemlje ne vidi se isto kao na jugu i istoku. U prvom slučaju to je bio ozbiljan, svestan izbor. U drugom danak modi i danak Evropi. Aleksandar Solontaj je ubeđen da Ukrajinu očekuje rekonstrukcija čitave politike. Pitanje da li puna ili delimična. Ali to će biti jasno pošto se slegnu prve političke strasti.

U celini može se govoriti o izboru prilaza formiranju ukrajinske nacije. Ili će Ukrajinci odabrati savremeni prilaz koji vidi nacioju kao politički organizam spojen u jedinstvenu celinu osnovnim vrednostima pogleda na svet i oštim viđenjem budućnosti, ili arhaičan prilaz koji seže u srednjovekovne predstave o naciji isključivo kao o etničkoj zajednici. Jasno je da u prvom slučaju dobijamo ravnopravnost građana nezavisno od njihovih jezičkih pripadnosti, prioritet ljudskih prava. U drugom kulturno-jezičku diskriminaciju, nasilnu asimilaciju etnosa koji nisu noseći, žestoki unitarizam.

Pokušaji da se osigura nacionalno jedinstvo putem gušenja nosilaca drugih kulturnih vrednosti i pogleda na svet već su doveli do raskola društva. Odatle do raspada države nije daleko. Ako to odgovara Ukrajicima to je njihov izbor. U protivnom oni treba da nalaze mogućnosti da se dogovore, prouče kako pozitivno, tako i negativno strano iskustvo, koje bi moglo da se prilagodi u njihovoj situaciji. Ukratko, Ukrajina bi trebalo da se osvrne u trganju za novim smislom. Pošto prethodni očigledno ne odgovara.

Sergej Duz,