Kanada cilja na «ruski Arktik»?

Počela je nova faza borbe za Arktik. Kanada pretenduje na ruski deo arktičke teritorije – podvodni planinski lanac Lomonosova, mada su naučnici dokazali da j e on nastavak epikontinentalnog pojasa Rusije. Kanada takoće namerava da uključi Severni pol, na koji pretenduju Rusija i Danska, u svoj upit u vezi sa granicama arktičkog epikontinentalnog pojasa. Dokument se sprema za podnošenje Komisiji UN za pomorsko pravo.

Sporovi oko Arktika ne prestaju tokom poslednjih godina, jer njegove tačne granice sve do sada nisu utvrđene. Ovaj region je podeljen na pet segmenta odgovornosti između Rusije, SAD, Norveške, Kanade i Danske. Međutim, ima i drugih, ko želi da osvaja bogate arktičke resurse, među njima su Švedska, Finska i Island. Igra zaista vredi sveća. U Arktiku su usredsređene velike zalihe energenata – oko 90 mlrd barela nafte, a da ne govorimo o drugim energentima. On ima važan vojno-strateški i tranzitni značaj.

Posle ratifikacije Konvencije UN za pomorsko pravo je svakoj zemlji «arktičke petorice» pružena decenija radi podnošenje upita o širenju svoje zone. Norveška, Rusija, Kanada i Danska već realizuju projekte, namenjene za podršku svojih pretenzija za deo Arktiki. Kanada je ratifikovala Konvenciju UN krajem 2003. godine. U decembru ističe rok podnošenja UN-ama dokaza, koji potvrđuju pravo ove zemlje na morsko dno dela Arktika, koji je nastavak njenog epikontinentalnog pojasa. Inače, mišlenje kanadskih vlasti nije očigledno, između ostalog, povodom pripadnosti lanca Lomonosova. Ruski naučnici su obrazložili da na taj deo puno pravo ima samo Rusija. Komentar jednog od rukovodilaca Ruskog geografskog društva Viktora Bojarskog.

- Komisija UN za pomorsko pravo će razmotriti upit, te doneti odluku u korist jedne ili druge zemlje. To traži naučno obrazloženje. Rusija je podnela upit u skladu sa propisima, i Kanada ga je podnela. Pitanje će se rešavati, polazeći od objektivnih podataka, stečenih u toku brojnih ruskih i kanadskih ekspedicija.

Međutim, još 2001. godine je Rusija prva podnela upit o širenju svog epikontinentalnog pojasa. Tada je on bio odbijen. Posle 6 godina je Institut «Okeanska geologija» na ledolomcu «Rusija» sproveo istraživanja u zoni podvodnog planinskog lanca Lomonosova. Polarni istraživači su se spustili pomoću batiskafa na okeansko dno, uzeli uzorke tla i stavili tamo rusku zastavu. Bi lo je dokazano da je lanac Lomonosova nastavak epikontinentalnog pojasa Rusije. U skladu sa time je bio podnet novi upit. To je izazvalo gnev konkurenata, pre svega Kanade, zatim i SAD. Inače, nesuglasice nisu vodile ozbiljnom konfliktu. I Moskva, i Otava, i Vašington su izjavili da nameravaju da mirovno reše «arktički problem», ističe glavni naučnik Instituta države i prava Vasilij Guculjak.

- Inače, Komisija za granice epikontinentalnog pojasa ne tako brzo donosi odluke, i to, uzimaući u obzir čitavi niz činilaca. Jedan od uslova je odsutnost sporova među državama. Ako je neka država protiv, upit se odlaže do momenta rešenja spora. Što se tiče Kanade u okviru njenog segmenta, ona ima pravo na svoj arktički epikontinentalni pojas, dok sva pitanja s Rusijom će biti rešena putem dogovora. teško da će strane biti zainteresovane da se obrate međunarodnim sudskim instancijama.

Međutim, verovatnoća da će diskusija potrajati, a čak i izaći na diplomatski nivo, postoji. Jurisdikcija nad spornim delom će omogućiti nekoj zemlji istraživanja i vađenje energenata, čije zalihe iznose nekoliko mlrd tona. Dakle, ima za šta da se bori, Tim pre što je Vladimir Putin više puta izjavio da će RUsija i dalje širiti svoje prisustvo u Arktiku, razume se, mirovnim putem i u okviru konstruktivnih odnosa sa svojim partnerima.