Evropa ne veruje u rat u Evropi i zato se ne plaši balkanizacije Ukrajine

1.  Amerikanci i EU  žele da Rusiju unište na bezopasan za sebe način, kad već nisu uspeli da je bombarduju atomskim bombama
2. Taj san Zapada ima preko hiljadu godina... Sukobiti Evropu i Rusiju. Uz pomoć Ukrajine, uvući Evropu u aktivni sukob sa Rusijom, još bolje u rat, pri čemu bi najbolje bilo da se to desi na teritoriji Rusije
3. Ukrajina ima puno resursa, ali je glavni plodna crnica koja daje nadu da se usred Evrope - na ukrajinskoj crnici - u ogromnim količinama uzgajaju genetski modifikovane namirnice lošeg kvaliteta, koje će istoričari u budućnosti, verovatno, nazvati biološkim oružjem depopulacije početka 21. veka  
4. Zato ukrajinsko stanovništvo, čiji najaktivniji deo ne samo što smatra sebe Rusima, već to i jesu, nije samo suvišno, već i jako smeta. Znači, sa tim suvišnim Ukrajincima treba nešto uraditi... 
5. Zato su Janukoviču iz EU poslali poziv na sopstvenu egzekuciju, a on je odjednom otputovao u Moskvu i dugo se, do rane zore, savetovao sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. I, egzekucija zasad nije izvršena... 

OVAKO se mogu zamisliti evroatlantske integracije Ukrajine. Rzgovaraju među sobom sijamski blizanci, pa slabiji i bolešljivi odjednom saopštava bratu: „Skoknuću na jedno nedelju dana do Amsterdama da se provedem u gej-klubu. Nemoj da tuguješ bez mene!” 

„Šta će Ukrajina Evropi – odnosno vladajućim u EU oligarsima?

Da je kolonizuju opustoše i opljačkaju, da iz nje isisaju sve sokove, kao što su već uradili u čitavoj Istočnoj Evropi. 

Nije to zato što su oni tamo, u EU, zli i krvoločni, već naprosto zato što je tako uređen svet – paukovi love muve i drugačije ne znaju da žive. EU je pauk, Ukrajina je muva, mada prilično velika.              

„Proždiranje Ukrajine” ličilo bi na ubrizgavanje matičnih ćelija omatorelim bogatašima, a nus posledice takve terapije, kažu, poznate su jednom od likova skorašnje ukrajinske istorije. 

EU je u pljačkanju Istočne Evrope tokom poslednjih 20 godina postizala sjajne rezultate, pa danas litvanski vodoinstalater bratimi sa poljskim, sedeći na mokrom podu pored zapušene VC šolje u Londonu. Kao pravi miljenici sreće imaju priliku da se prisete nekadašnje slave Reči Pospolite (Državne zajednice Poljske i Litvanije) i da za sve krive Ruse.    

         Bezljudne, osiromašene Baltičke zemlje, do skora najbogatiji i najcivilizovaniji deo SSSR-a, uspevaju da kod sebe održavaju evro – odnosno da „zadovolje najstrožije ekonomske kriterije” siromaštva. Kao što je u svoje vreme te kriterije zadovoljavala Grčka, sada takođe osiromašena. 

         Sada je red došao na Ukrajinu, ali da li je to baš tako? Da li birokrate u EU zaista veruju da će sa Ukrajinom moći da postupaju isto kao sa Slovenijom i Litvanijom?   

         Izgleda da oni baš i ne veruju mnogo u to, međutim njih ćuškama stalno bodre naši PrekoOkeanski PArtneri (POPA, što na ruskom znači „dupe”), a oni u svoje igre veruju isto kao i u nepokolebljivost dolara. Na silu i sa bolom, ali veruju. 

         Ali ipak, iz čisto praktične perspektive – šta će Evropskoj uniji Ukrajina? Možda EU fale fizikalci i nudilje?   

         Ne bih rekao. Prema različitim procenama, oko 5 miliona ukrajinskih građana praktično nelegalno, a znači sasvim jevtino, rinta na teritoriji čitave Evrope i sa uspehom pravi konkurenciju afričko-azijskim izbeglicama. Nikakvog rasizma – ukrajinski gasterbajteri u Italiji su po pravima i mogućnostima da nadničare izjednačeni sa crncima iz Somalije. Ukrajinske prostitutke prosto postaju brend svetskog kalibra. 

         Ne, dodatna ukrajinska radna snaga nije potrebna u Evropi, nezaposlenost u Evropi bije sve rekorde, milioni Poljaka u svakom trenutku su spremni da se podmetnu i da zauzmu svako oslobođeno mesto. Na žalost, biznis-plan Evrope u vezi sa Ukrajinom - iako liči na kolonizaciju Slovačke, Češke ili Poljske - u stvari je okrutniji i nemilosrdniji.

         Planira se ne samo da se iz Ukrajine isisaju svi sokovi, već i da se ona uništi kao država.            

         Zar mogu oni da se ponašaju tako podmuklo, oni, velikodušni, dobronamerni evropski prijatelji Ukrajine, u čije ime tako ubedljivo govori bankrotirani poljski političar – Kvasnjevski?   

         Mogu ili ne mogu – to će život pokazati, ali žele svakako.   

         Ja mislim da ne mogu, jer je Ukrajina prevelik zalogaj, jer u njoj žive drugačiji ljudi, jaki, čvrsti i prosto neće dati da im neko sisa krv, pogotovo što ih ni domaće krvopije ne ostavljaju na miru.   

No, EU i POPA zasad misle drugačije, jer imaju jaku želju. U osvajanju „novih istočnih teritorija” oni već koji put vide spas za sebe. Izgleda da im Napoleon i Hitler njima nisu za nauk. 

         Formula kolonizacije Ukrajine izgleda ovako: obećati velike pare ukrajinskim vođama „na ruke”, kao mamac, možda im baciti par bakarnih novčića, a potom zatrpati zemlju boflom svega onoga, što se skupilo u Evropi i Americi, i tim otpacima definitivno umrtviti proizvodnju.   

         Do tog trenutka sve izgleda standardno, klasično, ali zatim se pojavljuje mnogo veći cilj – zgrabiti prirodna bogatstva, koja Ukrajina još uvek ima – ogromna, za razliku od Poljske i Litvanije gde toga nema. A uzgred i zauzeti ključnu geopolitičku poziciju čitavog evroazijskog kontinenta.       

         Ukrajina ima puno resursa, ali je glavni plodna crnica koja daje nadu da se usred Evrope napravi nova Afrika, odnosno da se na ukrajinskoj crnici u ogromnim količinama uzgajaju genetski modifikovane namirnice lošeg kvaliteta, koje će istoričari u budućnosti, verovatno, nazvati biološkim oružjem depopulacije početka 21. veka.  

         Nemilosrdnost plana je u tome što pri njegovoj realizaciji građani Ukrajine postaju potpuno suvišni na toj proslavi života, kao što su suvišni i građani Letonije u svojoj zemlji. Samo, Ukrajinaca ima previše. Polovinu stanovništva Letonije Evropa je lako usisala, dok polovinu stanovništva Ukrajine – neće moći da proguta.    

         Evropa se već davi rumunskim i bugarskim Ciganima, mada su oni jednostavni, bezazleni ljudi. Svakako kradu, ali ne mogu u tome da se uporede sa birokratijom EU. Tvrdoglavi, jaki „Hohli” nisu za evropski želudac. 

         A iz ugla geopolitike, ukrajinsko stanovništvo, čiji najaktivniji deo ne samo što smatra sebe Rusima, već to i jesu, nije samo suvišno, već i jako smeta. Znači, sa tim suvišnim Ukrajincima treba nešto uraditi... 

         Nešto nalik na čuvenu doktrinu – ubijati Azijate rukama Azijata iz vremena vijetnamskog rata, koji je Amerika, istini za volju, izgubila. Ali, su milioni Vijetnamaca poginuli. 

         Drskost i sila sa kojima EU vuče Ukrajinu u severnoatlantsku budućnost, začudili su čak i tvrdokore ukrajinske političare.   

         Oslobodite „zatočenicu savesti” Timošenko – i tek onda ćemo pristati da vas pljačkamo! 

         Istorija je često ironična. Simptomatično je da je - otprilike u isto vreme kada je Timošenko pisala iz svoje ćelije, koja liči na hotel sa pet zvezdica, prvo pismo očajnika u korist evrointegracija - na Crvenom trgu u Moskvi suptilni umetnik-aktivista za ljudska prava prikucao ekserom svoje intimno mesto za kaldrmu radi „jake metafore”.    

         Radi se o tome da je zahtev EU prema predsedniku Ukrajine Janukoviču da pusti u operativni prostor ovu harizmatičnu ženu – sa partijskim nadimkom „bledolika sa kikom” – ekvivalentno predlogu da se ponovi taj podvig, odnosno da Janukovič zakuca sebe ekserom za briselsku kaldrmu – na isti prefinjeni način i obavezno pored romantične statue dečaka koji piški. 

         Viktoru Fjodoroviču Janukoviču su iz EU poslali poziv na sopstvenu egzekuciju, a on je odjednom otputovao u Moskvu i dugo se, do rane zore, savetovao sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. I egzekucija nije izvršena. Za sada.   

         Džaba sve to, i za Rusiju i za Ukrajinu rano je radovati se, rano je da pljušti voda na usta. Zato, odlučujuće reči, koje tvore Istoriju, predsednici Putin i Janukovič izgovaraju tamo gde su čak i uši Amerike postaju nemoćne već na daljim prilazima „objektu”.         

         Elem, šta u stvari žele oni koji su počeli da proždiru Ukrajinu? 

         Najveće želje, tradicionalno, imaju SAD – naši neumoljivi PrekoOkeanski PArtneri.  

         Evo, kratke liste tih želja: uništiti Rusiju na bezopasan za sebe način, kad već nisu uspeli da je bombarduju atomskim bombama u stilu „Dropšot”...

         To je kristalni san Zapada, taj san ima preko hiljadu godina... Sukobiti Evropu i Rusiju. Uz pomoć Ukrajine, uvući Evropu u aktivni sukob sa Rusijom, još bolje u rat, pri čemu bi najbolje bilo da se to desi na teritoriji Rusiji, jer na svojoj teritoriji Evropejci neće ni da se bore, ni da ratuju.   

         Ako ipak uspe da evropske snage započnu proždiranje Ukrajine, SAD će skinuti šlag sa ukrajinske torte, kao što su to radile i pre u svim zemljama Istočne Evrope bez izuzetka, a Evropi će ostaviti u amanet ono što ostane.   

         Kako izgleda šlag koji je Amerika skinula u Istočnoj Evropi i na Balkanu? U Slovačkoj bi mogli da vam održe mnogočasovno predavanje na tu temu. Banke, telekomunikacije, mediji, energetika, medicina, farmaceutska industrija, prehrambena industrija...

         Američki ambasadori u Slovačkoj, ako bi slučajno čuli da Slovaci malo kupuju korisne američke lekove ili tomografe, nogom bi otvarali vrata kabineta slovačkih ministara, lično bi išli po apotekama i kontrolisali.

         Šlag – to je ono što su vredni Slovaci decenijama gradili, a Amerikanci došli i oteli za nekoliko godina. I ne treba da se ljutimo na njih – oni su jednostavno takvi, to je njima u genima, umeju i vole da pljačkaju. 

         Oteli su lepo i elegantno, tamo gde je to bilo zgodno, pokrili su se EU – zato je nezadovoljstvo opljačkanih Slovaka, i ne samo Slovaka, usmereno uglavnom ka EU, mada je EU, u većini slučajeva, samo paravan. A Amerika stoji sa strane – tako bezazlena, njoj tobože ništa, sem poštovanja prava seksualnih manjina, i ne treba.

No, EU i POPA zasad misle drugačije, jer imaju jaku želju. U osvajanju „novih istočnih teritorija” oni već koji put vide spas za sebe. Izgleda da im Napoleon i Hitler njima nisu za nauk. 

         Formula kolonizacije Ukrajine izgleda ovako: obećati velike pare ukrajinskim vođama „na ruke”, kao mamac, možda im baciti par bakarnih novčića, a potom zatrpati zemlju boflom svega onoga, što se skupilo u Evropi i Americi, i tim otpacima definitivno umrtviti proizvodnju.   

         Do tog trenutka sve izgleda standardno, klasično, ali zatim se pojavljuje mnogo veći cilj – zgrabiti prirodna bogatstva, koja Ukrajina još uvek ima – ogromna, za razliku od Poljske i Litvanije gde toga nema. A uzgred i zauzeti ključnu geopolitičku poziciju čitavog evroazijskog kontinenta.       

         Ukrajina ima puno resursa, ali je glavni plodna crnica koja daje nadu da se usred Evrope napravi nova Afrika, odnosno da se na ukrajinskoj crnici u ogromnim količinama uzgajaju genetski modifikovane namirnice lošeg kvaliteta, koje će istoričari u budućnosti, verovatno, nazvati biološkim oružjem depopulacije početka 21. veka.  

         Nemilosrdnost plana je u tome što pri njegovoj realizaciji građani Ukrajine postaju potpuno suvišni na toj proslavi života, kao što su suvišni i građani Letonije u svojoj zemlji. Samo, Ukrajinaca ima previše. Polovinu stanovništva Letonije Evropa je lako usisala, dok polovinu stanovništva Ukrajine – neće moći da proguta.    

         Evropa se već davi rumunskim i bugarskim Ciganima, mada su oni jednostavni, bezazleni ljudi. Svakako kradu, ali ne mogu u tome da se uporede sa birokratijom EU. Tvrdoglavi, jaki „Hohli” nisu za evropski želudac. 

         A iz ugla geopolitike, ukrajinsko stanovništvo, čiji najaktivniji deo ne samo što smatra sebe Rusima, već to i jesu, nije samo suvišno, već i jako smeta. Znači, sa tim suvišnim Ukrajincima treba nešto uraditi... 

         Nešto nalik na čuvenu doktrinu – ubijati Azijate rukama Azijata iz vremena vijetnamskog rata, koji je Amerika, istini za volju, izgubila. Ali, su milioni Vijetnamaca poginuli. 

         Drskost i sila sa kojima EU vuče Ukrajinu u severnoatlantsku budućnost, začudili su čak i tvrdokore ukrajinske političare.   

         Oslobodite „zatočenicu savesti” Timošenko – i tek onda ćemo pristati da vas pljačkamo! 

         Istorija je često ironična. Simptomatično je da je - otprilike u isto vreme kada je Timošenko pisala iz svoje ćelije, koja liči na hotel sa pet zvezdica, prvo pismo očajnika u korist evrointegracija - na Crvenom trgu u Moskvi suptilni umetnik-aktivista za ljudska prava prikucao ekserom svoje intimno mesto za kaldrmu radi „jake metafore”.    

         Radi se o tome da je zahtev EU prema predsedniku Ukrajine Janukoviču da pusti u operativni prostor ovu harizmatičnu ženu – sa partijskim nadimkom „bledolika sa kikom” – ekvivalentno predlogu da se ponovi taj podvig, odnosno da Janukovič zakuca sebe ekserom za briselsku kaldrmu – na isti prefinjeni način i obavezno pored romantične statue dečaka koji piški. 

         Viktoru Fjodoroviču Janukoviču su iz EU poslali poziv na sopstvenu egzekuciju, a on je odjednom otputovao u Moskvu i dugo se, do rane zore, savetovao sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. I egzekucija nije izvršena. Za sada.   

         Džaba sve to, i za Rusiju i za Ukrajinu rano je radovati se, rano je da pljušti voda na usta. Zato, odlučujuće reči, koje tvore Istoriju, predsednici Putin i Janukovič izgovaraju tamo gde su čak i uši Amerike postaju nemoćne već na daljim prilazima „objektu”.         

         Elem, šta u stvari žele oni koji su počeli da proždiru Ukrajinu? 

         Najveće želje, tradicionalno, imaju SAD – naši neumoljivi PrekoOkeanski PArtneri.  

         Evo, kratke liste tih želja: uništiti Rusiju na bezopasan za sebe način, kad već nisu uspeli da je bombarduju atomskim bombama u stilu „Dropšot”...

         To je kristalni san Zapada, taj san ima preko hiljadu godina... Sukobiti Evropu i Rusiju. Uz pomoć Ukrajine, uvući Evropu u aktivni sukob sa Rusijom, još bolje u rat, pri čemu bi najbolje bilo da se to desi na teritoriji Rusiji, jer na svojoj teritoriji Evropejci neće ni da se bore, ni da ratuju.   

         Ako ipak uspe da evropske snage započnu proždiranje Ukrajine, SAD će skinuti šlag sa ukrajinske torte, kao što su to radile i pre u svim zemljama Istočne Evrope bez izuzetka, a Evropi će ostaviti u amanet ono što ostane.   

         Kako izgleda šlag koji je Amerika skinula u Istočnoj Evropi i na Balkanu? U Slovačkoj bi mogli da vam održe mnogočasovno predavanje na tu temu. Banke, telekomunikacije, mediji, energetika, medicina, farmaceutska industrija, prehrambena industrija...

         Američki ambasadori u Slovačkoj, ako bi slučajno čuli da Slovaci malo kupuju korisne američke lekove ili tomografe, nogom bi otvarali vrata kabineta slovačkih ministara, lično bi išli po apotekama i kontrolisali.

         Šlag – to je ono što su vredni Slovaci decenijama gradili, a Amerikanci došli i oteli za nekoliko godina. I ne treba da se ljutimo na njih – oni su jednostavno takvi, to je njima u genima, umeju i vole da pljačkaju. 

         Oteli su lepo i elegantno, tamo gde je to bilo zgodno, pokrili su se EU – zato je nezadovoljstvo opljačkanih Slovaka, i ne samo Slovaka, usmereno uglavnom ka EU, mada je EU, u većini slučajeva, samo paravan. A Amerika stoji sa strane – tako bezazlena, njoj tobože ništa, sem poštovanja prava seksualnih manjina, i ne treba.