Bosna i Hercegovina u decembru 1995. «Došli privremeno, ostali zauvek»

Još pre nego što su 14. decembra 1995. godine u Parizu bili zvanično potpisani svi Dejtonovski sporazumi, Pentagon je odlučio da pošalje u Sarajevo prethodnicu, jedinicu svojih specijalista.

Oficire i specijaliste su smestili u štabu, u zgradi koju su svi zvali «PI-TI-TI», što je bila skraćenica zgrade gradske uprave «Pošte, telefona, telegrafa», solidno izgrađene pred sarajevsku Olimpijadu 84. godine. PTT, koja je bila opremljena telekomunikacionim sistemima i satelitskom vezom, u kojoj su inače živeli vojnici i oficiri francuskog bataljona, - bio je centar vojne uprave mirotvoraca. Naravno da su se Amerikanci odlučili da iskoriste «francusko» iskustvo «lokalnog načina ponašanja».

700 ljudi prethodnice, jedinice američkih snaga pod okriljem NATO tokom nekoliko dana su trebali da pripreme sve tehničke uslove za prebacivanje u Tuzlu 20 hiljada vojnika i oficira vojske SAD. Oni su imali dobru pripremu u Nemačkoj, i dobili su moralnu podršku svog predsednika Bila Klintona. U operaciji NATO-a, najvećoj u posleratnoj istoriji, učestvovalo je 60 hiljada vojnika iz mnogih zemalja Severno-atlantskog saveza i islamskog sveta. Amerikanci, Italijani i Nemci prvi put su se našli na mestu događaja. Englezi, Francuzi, Holanđani i Skandinavci imali su vatreno krštenje u Bosni. Svih godina sukoba bili su tu, poznavali su i zemlju, i ljude, i uslove. Amerikanci Bosnu nisu uopšte znali. Nekoliko nedelja redom, Pentagon je održavao vežbe u Nemačkoj. Po principu «što teže na obuci, to lakše u borbi» mladi vojnici su prolazili fizičku i moralnu pripremu za bosansku operaciju.

Italijani, gotovo 2500 vojnika i oficira, dobili su specijalna uputstva, bez kojih se nije moglo u Bosni. Bilo je rečeno šta sa sobom poneti (tople stvari, rezervne baterije za radio i slično), ukratko je bilo rečeno o Bosni, njenoj istoriji i ljudima, njihovoj psihologiji i odnosu prema strancima. Italijanima je rečeno da budu pažljivi i korektni, da se ne upuštaju u političke i verske diskusije. «Jednostavnije je, -bilo je rečeno u uputstvu- ukoliko vojna lica koriste maternji jezik, italijanski. Iako su na 99%, kako su smatrali italijanski stručnjaci, srbski i hrvatski jezik isti, male nijanse u kontaktu sa lokalnom vojskom mogu izazvati nepoželjno iritiranje i incidente». U Briselu su imali ozbiljan i temeljit pristup bosanskoj operaciji. Ujedno sa očuvanjem mira, što je bio osnovni zadatak, zapadnom savezu se po prvi put pružala odlična prilika da uvežbaju svoju vojsku u uslovima, bliskim borbenim. Bosna i Hercegovina je bila dobar poligon ne samo za ispitivanje ljudi, nego i tehnike

(Nastavak sledi)