Solženjicin i Šostakovič

12.12.2013. god.

Solženjicin i Šostakovič prvi put dva velika imena ruske kulture objedinjena su u istom programu. U Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma priprema se koncert u kojem će se čuti piščeva proza i kompozitorova muzika. On je posvećen 95-godišnjici od rođenja Aleksandra Solženjicina i biće održan uoči ovog jubilarnog datuma.

Udovica pisca Natalija Solženjicina se seća: U životu Šostakovič i Solženjicin su se sastajali mnogo puta.

- Oni su voleli dela onog drugog i pratili su stvaralaštvo. Kada je Solženjicin već pao u nemilost i na poziv Rostropoviča živeo kod njega u vikendici, oni su bili susedi Šostakoviča. U programu koncerta pvi put se štampaju pisma Šostakoviča Solženjicinu i Solženjicina Šostakoviču. Takvih pisama je nekoliko. Kada je Šostakovič umro, mi smo već bili u izgranju. To je bio vrlo gorak trenutak.

Recital pod nazivom Odraz u vodi sastavljen je od mini-priča Solženjicina koje je on nazvao Mrvice i mini muzičkih komada Šostakoviča – njegovih preludija. Mrvice su prozne minijature, crtice i razmišljanja, koje mogu da se smeste na komadiću papira. Solženjicin, radeći 50-ih godina kao učitelj u školi, dosta je putovao po Evropskom delu Rusije. Tamo su one i rođene. Za dvadeset godina provedenih u izgranju, pisac je napravio još jednu minijaturu Mrvicu. A po povratku u domovinu one su ponovo krenule da se sipaju. Očigledno postoji nešto neobjašnjivo u našoj prirodi što mu je služilo kao kao podsticaj, smatra Natalija Solženjicina.

Ideju da se ove crtice objedine sa preludijama Šostakoviča dobio je Aleksej Utkin, rukovodilac Dražvnog kamernog orkestra Rusije.

Kada sam pročitao Mrvice, kod mene se pojavilo mnoštvo asocijacija. I iz nekog razloga sa preludijama Šostakoviča, koje sam takođe vrlo dugo nosio kao čisto muzički projekat. Ova dela su vrlo bliska po duhu, stvorena kao pod utiskom jedna od drugih.

Popularni glumac Aleksandar Filipenko koji čita na koncertu tekstove Solženjicina, iste te Mrvice, kaže:

U tim kratkim delima nekada se nalaze ideje čitavih romana. I takva snažna energetika izbija iz tog teksta, da, po meni, čitavo ovo veče zahteva kolosalni rad uma i duše.

Tekstovi Solženjicina i muzika Šostakoviča rezoniraju, zato što su napisani u isto vreme i o onom vremenu kojeg više nema, smatra Natalija Solženjicina.

Ali oni i danas mogu da se čuju i sutra da budu aktualni, zato što su o čoveku koji je u teškoj situaciji. To su ljudska preživljavanja kada je čovek stešnjen okolnostima – ne obavezno političkim – ličnim, bilo kojim drugim. Ove reči i ova muzika kao da proniču u svest, mi upravo dospevamo u nekakvo snažno polje dva vrlo jaka umetnika. Naš život neverovatno brzo postaje sve površniji. Ovaj koncert radi na to da mi što duže ostanemo sa onom namenom sa kojom smo rođeni. Tačnije, da budemo ljudi, a ne „brzo trčeći ne zna se šta“.

Koncert u Velikoj sali konervatorijuma nije prvi u realizaciji projekta Odraz u vodi. Projekat postoji od 2011. godine i već je bio predstavljen u nizu ruskih gradova.

Izvor
Glas Rusije, foto: Anatoliй Kazakov/ «Golos Rossii»/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Zaharova: NATO teži da potčini ceo Balkan i Srbiju otkine od Rusije bez obzira na posledice

Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...