Razočaravajući rezultati godine za EU

Dvodnevni samit EU koji je 19. decembra otvoren u Briselu, sazvan je da se podvuku rezultati godine na izmaku. I ovi rezultati mogu biti razočaravajućim, pri čemu ne samo u ekonomiji, već i u politici.

Istupajući pred Bundestagom, frau Merkel je pozvala svoje kolege da unesu izmene u Lisabonski sporazum i druge osnovne dokumente EU u duhu „centralizovanog finansijskog i ekonomskog upravljanja“.

Prvi je polemiku sa federalnom kancelarkom otvorio predsednik Francuske Fransoa Oland. On je objasnio da sada ne bi trebalo menjati evropske ugovore, već preći na novu ekonomsku politiku u EU, stimulisati rast, a ne smanjivati rashode. A da je sve to moguće učiniti unutar postojeće pravne regulative EU.

Osim toga, u kuloarima samita EU čuli su se glasovi da bi eventualne promene postojećih ugovora na kojima počiva EU, mogli da dovedu do sprovođenja referenduma unutar pojedinih zemalja članica.

Razume se, ovakva situacija ne odgovara Nemačkoj koja je glavna ekonomska lokomitiva evrozone i cele EU. Odmah posle ovog samita EU Angela Merkel ima nameru da otputuje u Pariz na pregovore sa Olandom. Jasno je da će upravo na ovom susretu, podalje od novinara savezna kancelarka pokušati da ubedi francuskog oponenta u neophodnost readikalne reforme EU.

Zaista u EU, države koje ulaze u sastav EU imaju ozbiljne probleme. Zato je poptuno logično da je rejting svojevremeno opao.Taj rejting pokazuje verovatnost defolta ovih država, što je uopšteno govoreći razumno. Ali to što ni Amerikancima ni Englezima ne cvetaju ruže, to je sve zaista tako i na to ne bi trebalo obraćati pažnju.

Kako god da sagledavamo realnost, pozitivne prognoze ipak ostaju za sledeću godinu, što se tiče EU. Ova godina na izmaku, pamtiće se pre svega po bankarskom kolapsu Kipra u martu, rastom deficita kreditnih institucija Grčke, Irske, Italije, Portugalije i Španije, kao i neutešnim prognozama za grčki BDP. A što se tiče političkog dela, ovde će ostati masna crna mrlja na praktičnoj propasti samita u Viljnusu, programa „Istočno partnerstvo“.

Petar Iskenderov,