Snouden neće stići na brazilski karneval

Brazilske vlasti ne žure sa odobravanjem političkog azila bivšem saradniku ANB Edvardu Snoudenu. Međutim, oni bi to prosto trebali da urade, smatraju neki brazilski parlamentarci.

Brazil, faktično, drugi put otkazuje azil Snoudenu. Pre nego što je bivši saradnik američkih obaveštajnih službi CIA i ANB, koji je u junu obelodanio svetu o američkoj špijunaži, našao privremeno utočište u Rusiji, zatražio je utočište u nekoliko zemalja. I skoro svuda, uključujući Brazil, dobio je negativan odgovor.

Ipak, Edvard Snouden nastavlja da prikazuje zavidnu doslednost i integritet. Nakon što je početkom nedelje visoki funkcioner ANB Ričard Ledžet saopštio o mogućnosti amnestije za Snoudena u zamenu za njegovo dalje ćutanje, begunac je sutradan objavio otvoreno pismo u brazilskom listu "Folja di Sao Paulo". Ističući svoje divljenje za negativnu reakciju Brazila na američku globalnu špijunažu, Edvard Snouden je izrazio spremnost da nastavi sa otkrićima, ako mu neka država pruži stalni status disidenta. Međutim, zvanični Brazil, kako saopštava lokalna štampa, ne namerava da krije Snoudena.

Ako bi odluka zavisila od široke brazilske javnosti i dela nacionalnog parlamenta, bivši agent ANB bi se već sigurno sunčao na plažama Rio de Žaneira. "Pismo Snoudena brazilskom narodu, kako ga je on nazvao, primili smo kao veoma pozitivnu inicijativu," - rekao je u intervjuu za "Glas Rusije" Ivan Valente, šef brazilske Partije socijalizma i slobode i član Predstavničkog doma Nacionalnog kongresa Brazila. Iako Snouden direktno ne traži politički azil u pismu, upravo to se vidi iz njegovog sadržaja, smatra političar:

- Snoudena je već prihvatila jedna zemlja, Rusija. I u njegovoj poziciji nije lako otvoreno izjaviti da bi mu bilo udobnije da ima sklonište u drugoj zemlji. Ipak, ceo sadržaj i ton njegovog pisma govori da bi on pozitivno odgovorio na dobijanje azila u Brazilu. To je dug proces i takve stvari se odjednom ne rade.

Prema rečima Valente, zahvaljujući Snoudenu, širom sveta je u toku diskusija o problemu špijunaže od strane Sjedinjenih Država u gotovo svim sferama - ekonomskoj, socijalnoj, političkoj, pravnoj. Sam fakt špijunaže je manifestacija agresije, a prisluškivani su bili predsednica Brazila Dilme Rusef i članova brazilske vlade. Za tako nešto, SAD bi trebale biti spremne da plate određenu „političku cenu", kao što je pružanje političkog azila Snoudenu, mišljenja je Ivan Valente:

- Od strane konzervativnih krugova, dela društva, i posebno štampe, vladi predstoji veliki pritisak. Ali, s druge strane, pred licem špijunaže i te agresije, koju ona predstavlja, javno mnjenje bi videlo logičan odgovor, u svojstvu odobravanja azila. Izbor je na vladi. Po mom mišljenju, ona je do sada delovala stidljivo i nije bila spremna na takav potez, mada, ne samo da može, već i mora da obezbedi Snoudenu azil.

Brazilski parlament bi lako mogao da preuzme ulogu posrednika u procesu odobravanja političkog azila Edvardu Snoudenu, smatra Ivan Valente. Prema njegovim rečima, početak ovog procesa bi trebala da bude, na primer, video konferencije brazilskih parlamentaraca i Edvarda Snoudena. Štaviše, s obzirom na obim američke špijunaže i geografiju oštećenih država, Ivan Valente namerava da insistira na tome da se ovakav video most organizuje uz učešće predstavnika Evropskog parlamenta.

Što se tiče Edvarda Snoudena, on je mudro krenuo u novu potragu za stalnim političkim azilom - jer je u Rusiji dobio samo privremeno sklonište, na godinu dana. Možda će se neka zemlja u Južnoj Americi ipak usuditi da primi bivšeg obaveštajca, ali to se tako brzo neće dogoditi. U svakom slučaju, na brazilski karneval u Riju, koji počinje krajem februara, Snouden neće stići.

Nikita Sorokin,