Ograničenje izvoza internet-tehnologija

Elektronski sistemi praćenja aktivnosti internet-korisnika i špijunski programi biće obuhvaćeni međunarodnim sporazumom o kontroli izvoza naoružanja. Zapadne obaveštajne službe ozbiljno su zabrinute mogućnostima dospevanja potencijalno opasnih tehnologija na raspoganje teroristima.

Vlade 41 države, među kojima su Velika Britanija, SAD i Rusija, potpisale su aneks Vasenarskom aranžmanu, koji od 1996. godine reguliše kontrolu izvoza konvencionalnog naoružanja, kao i proizvoda i tehnologija dvojne namene. Potpisivanje aneksa je izazvano otkrivanjem globalne špijunske delatnosti ANB SAD, smatra glavni urednik časopisa „Arsenal Domovine“ Viktor Murahovski.

- Zabrinutost je inicirana obelodanjivanjem od strane Snoudena dimenzija i dubine praćenja običnih građana. Radi se o tome, da su činjenice o obaveštajnoj aktivnosti u internetu, prikupljanju i analizi informacija odavno poznate. O tome, da to nije ništa novo, govorio je i naš predsednik. Ali za javnost, pa i brojne vladine strukture sama činjenica praćenja upravo običnih građana širom sveta bila je potresna.

Krajem godine neke države su izjavile o zaoštravanju svoje politike u oblasti informacione bezbednosti. Na primer, parlamenat Švedske je ponudio formiranje nacionalnog sistema vođenja sajber napada. Možda je potpisivanje aneksa Vasenarskom aranžmanu pokušaj svetske zajednice da spreči „digitalni totalni obračun“ na prostorima interneta, smatra rukovodilac pravca istraživanja konkurencije kompanije „Dijalog Nauka“ Andrej Masalovič.

- Vlade različitih zemalja sada iznose realnu zabrinutost ne samo u vezi svemoći obaveštajnih službi, nego i u vezi apsolutne nekažnjivosti skrivenog praćenja za svojim građanima, ambasadama i njihovom delatnošću. To je jedna strana, zbog koje sada države sklapaju takve sporazume, da bi makar na neki način stavili u realne okvire delatnost obaveštajnih službi.

Što se tiče opaski zapadnih obaveštajnih službi o dospevanju programa internet praćenja na raspolaganje teroristima, - Andrej Masalovič iznosi uverenje, da osim sklapanja sporazuma treba početi iznalaženje novih tehničkih rešenja.

- Ukoliko takvi programi budu na raspolaganju terorista, onda će najverovatnije zadatak terorista biti potpuno suprotan – ne da organizuju skriveno posmatranje, nego da se osposobe da prevare špijunske programe. Zadatak terorista nije u prisluškivanju tuđih razgovora, nego u zaštiti svojih razgovora, koji su usmereni na pripremanje terorističkih akcija. S tim u vezi potrebno je početi sa jačanjem tehničke baze, koja bi mogla to da spreči, a ne sa sporazuma.

Eksperti smatraju, da je daleko do tih vremena, kada će terorističke organizacije vršiti namenski razvoj programa prikupljanja i analize informacije u internetu u svojim ciljevima, to je skupo i zahteva puno vremena. Danas međunarodni terorizam daleko više pažnje izdvaja za angažovanje u svoje redove novih članova, nega za vođenje neke analitičke programerske aktivnosti.

Pavel Silajev,