EU nedostaje sopstvena CIA?

Komesar EU za pitanja pravde Vivijan Reding krajem 2013. godine još više se uverila da je EU potrebna sopstvena CIA. Ili u svakom slučaju nešto poput sopstvene jedinstvene obaveštajne i kontraobaveštajne službe, što bi služilo kao protivteža američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost. Reding je izjavila da pristankom svih zemalja članica, resor bi mogao biti formiran već do 2020. godine.

Tim pre ga je neophodno formirati, izjavila je Reding, zato što za sada Evropa nema ništa čime bi mogla da se suprotstavi globalnoj špijunaži Amerikanaca. A ona treba da se štiti od nekontrolisanog američkog pronicanja. Madam komesar je obećala da će se lično pozabaviti razradom ideje:

- ANB treba da ima protivtežu. Moj dugoročni predlog se sastoji u organizaciji Evropske obaveštajne službe 2020. godine.

Ruski eksperti većinom smatraju da je ideja osuđena na neuspeh. Naravno, jasno je iz kog razloga se u EU podigao talas „za svoju obaveštajnu službu“. Na to je evropljane podstakla ANB, govori analitičar Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

- Meni se čini da da će teško poći za rukom da se napravi takav centralni obaveštajni aparat ili služba unutar EU. Iz mnogih razloga. To je tako delikatna oblast, da može da se govori samo o kanalima bilateralnih razmena, a ne o centralizovanom sistemu. Čak u poslovima saradnje u odbrambenoj sferi politike bezbednosti EU ako i ima pomaka napred, onda su to vrlo mali koraci.

Teško da je sopstvena obaveštajna služba u stvari potrebna Evropi, a ideja nije ostvarljiva, rekao je za Glas Rusije rukovodilac ruske agencije obaveštajnih tehnologija Er-Tehno, bivši saradnik FSB Roman Romačjov. Politički je nemoguće formirati obaveštajnu službu koja bi branila i servisirala interese svih 28 zemalja EU. One su previše razne, kaže Roman Romačjov.

- To je reakcija na masovno praćenje od strane SAD. Evropa pokušava da se revanšira. Da podigne informacioni talas, oproba neke ideje. I u celini da da na znanje građanima Evrope da njihove vlasti takođe nešto preduzimaju zauzvrat.

To da Evropa treba nešto da radi kako bi bar nekako pomerila sa svog polja američku obaveštajnu službu, shvataju svi. Na današnji dan 80-90% čitave IT-infrastrukture sveta servisiraju privatne IT kompanije i 80-90% njih su američke, kaže direktor Evropskog odeljenja Karnegi Centra Jan TEhau. Polje za špijunažu je, kako se kaže, otvoreno. Kako bi se situacija promenila, potreban je kardinalno novi prilaz, novo evropsko mišljenje u toj oblasti, smatra Tehau. Igre stvaranja sopstvene obaveštajne službe ne mogu da pomognu. Treba preuzeti kontrolu nad komunikacijama.

Andrej Fedjašin,