Monarhije persijskog zaliva spremaju se za veliki rat

Monarhije Persijskog zaliha formiraju kolektivne odbrambene snage koje broje sto hiljada ljudi. Pitanje je koliko je ta odluka diktirana rastućom pretnjom iz Irana.

Sredinom decembra Savet za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva, u koji ulazi šest arapskih monarhija, Bahrein, Katar, Kuvajt, UAE, Oman i Saudijska Arabija, objavio je stvaranje jedinstvene vojne komande sa sedištem u Rijadu. Kako se očekuje, ovu grupu će voditi saudijska vojska. Strogo uzevši, ujedinjene snage za brzo reagovanje ove grupe zemalja postojale su i ranije. Ali sada se radi o tome da se vojno-politička saradnja podiže na novi nivo, smatra profesor na Katedri za savremeni Istok Ruskog državnog humanističkog univerziteta Jelena Melkumjan:

- Sada se ove snage šire, povećaju broj. I uopšte, monarhije Persijskog zaliva više pažnje posvećuju vojnoj saradnji. S jedne strane to je nastavak onoga što je rađeno ranije. S druge strane, reč je o novim okolnostima, koje primoravaju monarhije da stave akcenat na odbrambenu tematiku. Glavnu pretnju oni vide u Iranu. I pošto je Iran sada počeo pregovore sa SAD, sklopio je u Ženevi preliminarni sporazum o svom nuklearnom programu, države Persijskog zaliva shvataju, da se prilike menjaju. I ako su se ranije oslanjali na američku ulogu odvraćanja, u sukobu sa Iranom, sada treba više računati na svoje snage.

Ne treba misliti da su monarhije Persijskog zaliva vojno-politički monolitne. U izvesnoj meri ujedinjuje ih oblik vladavine, sunitski islam i prodaja ugljevodonika kao način egzistencije. Ali su i razlike među članicama bloka prilično velike. U drugoj situaciji oni, mogu, da budu prepreka za dalju integraciju. Ali pred Iranom, koji dobija na snazi, monarhije su spremne da zaborave mnogo toga, ubeđen je naučni saradnik Instituta za orijentalistiku RAN Vasilij Kuznjecov:

- Razumljivo je da se stanje u regionu Persijskog zaliva sve više zaoštrava. Postoje dve jednake konkurentske sile, Saudijska Arabija i Iran. Savet za saradnju je uvek bio organizacija, koja treba da ujedini monarhije zaliva protiv Irana. Pretnja je realna, a borba ozbiljna. Druga stvar je što sa stanovišta borbene gotovosti, ni jedna od zalivskih vojski, protiv iranske nema šanse. Ma kakva da je tehnička opremljenost, Iranci, sve jedno ratuju bolje. Ipak, verovatnoća izbijanja neprijateljstva među ovim zemljama izuzetno je niska, iz različitih razloga. Ali pre svega, u vezi sa visokim stepenom pragmatizma iranskog i saudijskog režima. Preciznije rečeno, ja bih razmotrio stvaranje zajedničkih odbrambenih snaga kao politički korak – pozitivan za same arapske monarhije, koji dokazuje njihovu sposobnost da pronađu konsenzus, ali ne i kao odgovor na realne promene u sferi bezbednosti.

Moguće, da stvaranje zajedničkih odbrambenih snaga monarhija Persijskog zaliva, predstavlja sugestiju Amerikancima, suviše, po mišljenju Rijada posvećenim uspostavljanju odnosa sa Iranom. Svima je jasno da se nezavisna spoljnopolitiička granica Saudijaca završava na metar od granice prekida strateškog partnerstva s Vašingtonom. SAD je jedini garant bezbednosti Saudijske Arabije u regionu.

Na ovaj ili onaj način, vojni savez monarhija Persijskog zaliva, čije konture postaju sve jasnije, potencijalno je u stanju da ispolji negativni uticaj na region, doprinoseći rastu napetosti na relaciji Rijad – Teheran.

Sergej Duz,