Olimpijada 2014: iz istorije navijača

Olimpijske priče dešavaju se ne samo za sportiste, već i navijače. Za mesec pre početka zimskih Igara u Sočiju Glas Rusije je snimio nekoliko zanimljivih priča i utvrdio šta pokreće ove ljude.

Olimpijada je jedinstvena šansa da se pogleda sve i odjednom. Zato ni u kom slučaju ne treba proputštati takav događaj, uveren je moskovljanin Sergej Čumin, koji ide na Olimpijadu sa čitavom svojom porodicom. Kako bi posetio što je moguće više takmičenja, on je kupio više od 40 ulaznica! Mada, kako kaže sam navijač, mnogo važnije za njega je da podrži svoju nacionalnu reprezentaciju, da izrazi ljubav prema rodnoj zemlji i najvažnije da je usadi svojoj deci.

- Za mene je to razlog broj jedan. Supruga i ja već po ko zna koji put putujemo na takmičenja, a za decu to je verovatno najdostupniji, najmirniji i jedan od najpravilnijih načina da se objasni šta to znači podržati svoje. I ne samo podržati, već videti i druge.

Aleksej Sičov ima malo drugačije planove za Olimpijadu. On će krenuti u Soči iz Krasnodara zajedno sa devojkom. Na tom putu on planira da ostvari tri svoja sna odjednom: da napravi poklon voljenoj devojci, da pogleda takmičenja u omiljenom vidu sporta, bijatlonu i... da prouči olimpijske objekte sa arhitektonske tačke gledišta. Aleksej je po profesiji inženjer.

- Meni će biti vrlo zaniljivo da pogledam stadion Fišt, na kojem će se održavati ceremonija otvaranja. Stalno prati tok izgradnje: šta se radi sada, kako su postavili osvetljenje i slično. Celih osam godina bavio sam se time. To su jednistveni objekti, tako da će biti vrlo zanimljivo.

Za nekog put u Soči nije samo sportski događaj, već i mogućnost da se bar na kratko dođe u domovinu. Jelena Batueva dugo živi u Italiji sa svojim mužem i sa nestrpljenjem očekuje put na Olimpijadu.

- Kada sam putovala kao mala u sanatorijum u Sočiju, zapamtila sam ga kao letovalište. A sada želim da pogledam kako se promenio grad, kakva se transformacija desila. Sada je preda mnom slika progresivnog grada sa obnovljenom infrastrukturom. Želim da vidim to svojim očima.

Jelena se toliko zagrejala za ideju Olimpijade da već nekoliko meseci zaredom govori svojim prijateljima u Milanu o jedinstvenom zimskom letovalištu na moru. Na kraju poznanici Italijani koji su slušali oduševljene priče, kupili su karte za Igre i tako realizovali svoj davni san.

Tako su neprimetno Bele igre okupile oko sebe stotine raznih ljudi i priča. Očigledno je da fraza Olimpijada objedinjava još nije izgubila svoj pravi smisao. Igre u Sočiju to direktno potvrđuju.

Aleksandra Dibiževa,