Uoči Božića

Neobično vreme predstavljaju novogodišnji praznici. Još i zato što se sada kao nikada ranije, pri tome na najprirodniji način, mešaju paganske i hrišćanske tradicije. Šta se može nazvati važnijim praznikom za svakog hrišćanina ako ne Rođenje Hristovo? Njega najavljuje Badnji dan, a tradicije kada ljudi prerušeni u razne maske pevaju pesme direktno nas odvode u paganstvo. Ipak...

Prvo su koledarske pesme pevali 21. decembra, na dan zimske ravnodnevice. Preoblačili se u životinjske kože, stavljali maske. Hodali dvorištima, pevali pesme, hvalili praznik čijim dolaskom sunce se okretalo ka proleću, dani su postajali duži, a noći kraće. Smatralo se da koledari donose u kuću uspeh i bogatstvo. Zato je bilo uobičajeno da se daruju slatkišima.

Kao što vidite, hrišćanska tradicija je promenila samo vreme održavanja ovog običaja. Koledari su počeli da idu na Badnje veče uoči Božića. A sama koledarska pesma se pretvorila u malu priču o veličanstvenom događaju i pohvalu glavnim akterima ove noći.

Istine radi da primetimo da među božićnim koledarskim pesmama, bez obzira na svu veličanstvenost događaja koji one pozivaju da se proslavi, postoje ne samo svečane, već i vrlo vesele melodije.

Po pravilu, koledarske pesme nemaju autora. I svaki lingvista će naći u njima mnoštvo gramatičkih i stilskih grešaka. Ali sve se iskupljuje iskrenošću, dobrotom i svetlom radošću kojom su prožete ove pesme. I nemoguće je ostaviti zatvorena vrata kada se čuju glasovi i smeh koledara. Možda ćete se i vi sami obući u šarenu suknju, maramu i perle ili široke pantalone i karnevalsku masku, uzeti poveći džak i krenuti u badnju noć da proslavljate rođenje Spasitelja i poželite prijateljima i susedima sreću, uspeh i bogatstvo u kući.