Atina menja prioritete u EU

Grčka koja je stupila na mesto polugodišnjeg predsednika u Evropskoj uniji namerava da promeni vektor spoljne politike EU s Istoka na Jug. Ovo znači povećanu pažnju prema Mediteranskom regionu uz istovremeno odricanje od forsiranog propagiranja programa „Istočno partnerstvo“. Ovaj pristup odgovara objektivnoj situaciji u regionu, ali istovremeno predstavlja opasnost od nastanka novih geopolitičkih „obračuna“ u redovima same Evropske unije.

Da bi se bolje shvatila suština sadašnjih „pomeranja“ u EU treba imati na umu da je Evropska zajednica počela aktivno da „obrasta“ regionalnim programima i „dimenzijama“ od druge polovine 2000-ih godina. Pritom je svaki od njih imao svoje evropske koordinatore.

„Najtransparentniji“ su bili ciljevi „Severne dimenzije“ koja je mnogo starija od svojih kolega. Glavni ciljevi programa su na početku bili rešavanje problema i realizacija mogućnosti u regionu, koji obuhvata severne države-članice EU, zemlje takozvane „Evropske ekonomske zone“ (Island i Norveška), kao i Rusiju. Prvobitno je akcenat bio stavljen na saradnju radi ulaska baltičkih zemalja u EU. A nakon što su Letonija, Litvanija i Estonija bile primljene 2004. godine, u programu „Severna dimenzija“ su glavna postala politička pitanja. Naravno, i ona često stiču politički karakter, ali „Severna dimenzija“ ipak nosi karakter koji se može prognozirati lakše nego kod sličnih programa.

Za razliku od „Severne dimenzije“ „Istočno partnerstvo“ i „Južno susedstvo“ imaju izraženiji geopolitički karakter. „Istočno partnerstvo“ čiji su autori Poljska i Švedska u prvo vreme je za cilj imalo jačanje pozicija EU u republikma bivšeg SSSR s tim da se smanje njihove veze s Rusijom. Što se tiče „Južnog susedstva“ ovaj program korelira sa širim projektom „Mediteranskog saveza“ koji je otprilike u isto vreme stvorio tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi. U očima francuskog lidera ovaj projekat je trebalo da učvrsti pozicije njegove zemlje u velikom geopolitičkom regionu od Maroka na Zapadu do Sirije na Istoku.

Osim gore navedenih programa i njihovih koordinatora u Evropskoj uniji postoji još jedan centar sile – Nemačka. Berlin se vrlo skeptično odnosi, kako prema „Istočnom partnerstvu“, tako i prema „Mediteranskom savezu“ plašeći se da Evropska unija ne bude uvučena u opasne igre bremenite političkim i finansijsko-ekonomskim troškovima.

„Plutanje“ prioriteta Grčke na dužnosti predsednika EU u južnom pravcu svedoči o nameri Atine da igra aktivniju i složeniju igru. U samoj EU se trenutno „preosmišljavaju vrednosti“ o najvažnijim pitanjima – potvrdila je u razgovoru s „Glasom Rusije“ šef odeljenja za evropska politička istraživanja IMEMO RAN Nadežda Arbatova:

- U Evropskoj uniji se sad ponovno razmatraju glavni orijentiri za izlazak iz krize. Mnogi stručnjaci ističu da nesuglasice u samoj EU nemaju toliko ideološki, koliko institucionalni karakter. Postoje različiti pristupi i u pogledu politike „Merkel-Sarkozi“ koja je ranije preovladavala u Evropskoj uniji, pre svega u budžetskoj politici kao mogućnost izlaska iz ekonomske i finansijske krize.

Na spoljnu politiku EU se odrazio i faktički neuspeh računanja na „Istočno partnerstvo“. Bez obzira na sve napore, Evropska unija nije uspela da ubedi Ukrajinu da potpiše sporazum o pridruživanju EU, što je predstavljalo najveći geopolitički poraz u toku poslednjih godina u antiruskim igrama. A Grčka tradicinalno podržava konstruktivne odnose s Rusijom i to što ne želi da forsira program „Istočno partnerstvo“ se lako može objasniti s ove tačke gledišta.

U nastaloj situaciji je ovih dana vrlo simptomatične ideje objavio britanski list The Financial Times. Po mišljenju izdanja „Evropska unija treba da uloži sve napore“ kako ne bi dozvolila da se na kontinentu učvrste nove deone linije između Istoka i Zapada. Zbog toga Brisel, s jedne strane, „ne treba da izbegava, kao što je to do sada činio – davanje mogućnosti zemljama „Istočnog partnerstva“ da u budućnosti postanu njegovi punopravni članovi pod uslovom da ispune sve zahteve“. A s druge strane – EU „treba da se potrudi da pronađe način da usaglasi pravila trgovine“ koja važe u Evropskoj uniji i Evroazijskom savezu. Zato, „kad prestanu nemiri u Ukrajini, Evropska unija treba da razmotri mogućnost da stupi u trilateralne pregovore s Rusijom i Ukrajinom, kao što su predlagali Moskva i Kijev,“ – piše britanski list.

U suštini, algoritam koji predlaže The Financial Times predviđa odricanje od politizacije spoljnopolitičkih programa Evropske unije i prelazak Brisela na konstruktivnu saradnju sa svojim partnerima, uključujući i Rusiju. I, čini se da predsedavanje Grčkoj u EU može predstavljati odgovarajući poligon za ostvarenje ovakvih ideja.

Petar Iskenderov,