Ne bi bilo sreće...

Šta je čoveku potrebno za sreću? Da ima stabilan prihod i prihvatljive cene u prodavnici. Do takvog zaključka još 70-ih godina došao je američki ekonomista Artur Okun.

On je predložio da se sabiraju pokazatelji inflacije i nezaposlenosti i da se na osnovu njih izračunava takozvani indeks nesreće, objašnjava direktor grupe investicionih kompanija Alor Sergej Hestanov.

- U materijalnom pogledu većinu građana brinu jednostavna pitanja. Kao prvo, to je nivo nezaposlenosti, znači verovatnoća da se izgubi posao. I kao drugo, to je nivo inflacije, tačnije koliko će rasti cene. Upravo zato zbir dva pokazatelja omogućava da se sastavi svojevrsni indeks nesreće. Što je on manji, zemlja je prosperitetnija.

Prema toj metodici 2013. godine najgore su prošli stanovnici Venecuele i Irana. Tamo je i inflacija rasla velikim tempom, i sa poslom je teško. Najsrećniji su tajlanđani, švajcarci i singapurci. Na Tajlandu posao imaju praktično svi, a Švajcarska je prošle godne fiksirala skoro nultu inflaciju, Singapur oba pokazatelja ima niska.

Lider prethodnog rejtinga – Norveška – ove godine je pomalo pogoršala svoje pokazatelje, ali sve jedno ostaje prosperitetnija od mnogih. Sada je ona na 99. mestu od 105 zemalja. Kina je na 92. mestu, Nemačka je na 91. mestu. SAD su na 77. mestu, nezaposlenih je mnogo. Rusija je na 50. mestu rejtinga. Njen indeks nesreće određuje 5,7% nezaposlenih plus 6,2% inflacije po podacima MMF. Tako prilično visok nivo inflacije niveliše prilično mali broj nezaposlenih. A u Francuskoj inflacija je iznela nešto više od 1% ali nezaposlenih je skoro 11% radno sposobnog stanovništva. Zato po indeksu nesreće ona ima goru poziciju od Rusije.

Između ostalog, inflacija i nezaposlenost su značajni ali ne isrcrpni ekonomski pokazatelji blagostanja ljudi. Ovde je važno uzeti u obzir razmeru nacionalnog bruto proizvoda, ubeđen je direktor analitičkog odeljenja Investgrupe Nord-Kapital Vladimir Rožankovski.

- Po tim ciframa Francuska je na 22. mestu, ona ima nacionalni bruto proizvod po glavi stanovnika oko 15 hiljada dolara. Tako Francuska po strogo ekonomskim pokazateljima deluje mnogo jače. Nacionalni bruto proizvod po glavi stanovnika u principu je prilično objektivna stvar, ona karakteriše nacionalno bogatstvo. Druga je stvar što se u jednoj zemlji on ne raspoređuje svim građanima u istoj meri. Ali to je posebno pitanje. Što se tiče Indeksa nesreće, slažem se da priznam da Rusija deluje sada bolje od drugih zemalja, između ostalog u zoni evra, zahvaljujući relativno niskoj nezaposlenosti.

Ipak makroekonomski pokazatelji nisu uvek određujući za običnog čoveka. I u siromašnoj zemlji se može dobro snaći.

Natalija Kovaljenko,