Svetac čitave Rusije

15. januara, rusko pravoslavlje pominje prepodobnog Serafima Sarovskog. Neobični hrišćanski podvižnik i čudotvorac s kraja 18. i početka 19. veka, prepodobni Serafim, smatra se osnivačem i pokroviteljem čuvene Divejevske ženske obitelji. Upravo tamo se i dešavaju glavne svečanosti ovog dana.

Serafim Sarovski, jedan od najpoštovanijih u pravoslavnom svetu, među ruskim svecima zauzima posebno mesto. To je jedinstveni uzor blagočestivog života i hrišćanske molitve. Za vrlo kratko vreme prešao je neobičan put od običnog molitvenika do sveca.

Prohor Isidorovič Mošnin, takvo je svetovno ime prepodobnog Serafima, rođen je 1754. godine u porodici bogatog trgovca. Zna se da je kada mu je bilo 7 godina dečak pao sa visokog zvonika i ostao nepovređen. U mladim danima Prohor je teško oboleo. Jednom u snu, prema predanju, javila mu se Bogorodica i obećala da će ga isceliti. Uskoro je dečak ozdravio i rešio da posveti sav svoj život veri i crkvi. Hiljadu dana i noći neumorne molitve, trodogišnje ćutanje i zatvoreništvo, surova askeza. Oni koji su mu dolazili po savet i utehu, nalazili su monaha kako hrani hlebom sa ruke ogromnog medveda. Jednom su starca napali razbojnici i žestoko ga pretukli. Zbog povreda on je čitavog života ostao pogrbljen, takvim je predstavljen na ikonama. Ipak svojim napadačima Serafim je oprostio i molio je da ih ne kazne. O čudesima Serafima Saraovskog do danas kolaju legende. On je čudio samopregorom i predanošću veri, kaže nastojnik crkve prepodobnog Serafima Sarovskog na Krasnopersenskom keju u Moskvi protojerej Maksim Kozlov.

- Prepodobni Serafim je živeo tako da je mogla da mu se javlja Majka Božja, on je mogao da govori sa svecima. Nije bio pod vlašću ogromne većine ljudi koji su posedovali vlast. I mislim da je upravo ta nevezanost za zemaljske okolnosti i privlačila tada i privlači i danas mnoštvo vernika. 1825. godine u Sarovskoj šumi prepodobnom Serafimu se javila Majka Božja koja mu je naredila da u Divejevu osnuje posebnu devojačku obitelj, u kojoj nije bilo ni jedne udovice. Od tada Divejevsku obitelj, ili Serafimov Divejevski u ime Svete Trojice ženski manastir, koji je početkom 20. veka postao najveće u Rusiji monaško opštežitije, nazivaju „svetom zemljom“ i „četvrtim imanjem Bogorodice“ – posle Iverije, Svete gore i Kijevo-Pečorskog manastira.

Baćuška Serafim, kanonizovan 1903. godine prema vatrenoj želji poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog postao je zvezda vodilja ne samo za vernike ruske crkve, već i za sve pravoslavne crkve.

Sećanje na prepodobnog Serafima Sarovskog Ruska crkva obeležava dva puta godišnje: 15. januara, na dan njegove smrti, i 1. avgusta, na dan rođenja i obretenija moštiju. Na svečanosti u njegovu čast u Divejevo, gde se sada čuvaju mošti sveca, dolaze hiljade vernika iz raznih regiona Rusije, susednih zemalja. A u svim crkvama Rusije tih dana se obavljaju posebna praznična bogosluženja.

Milena Faustova,