Supersonični zvuk: treći učesnik u trci

Kina je obavila testiranje prve supersonične letelice koju je sama proizvela, postavši treća zemlja posle SAD i Rusije koja ima ovakvu tehniku. Testirani uređaj po tvrdnji kineskih izvora, ima čisto naučni značaj. Međutim, u perspektivi na osnovu ovakvog izuma mogu biti napravljene supersonične krilate rakete i borbeni blokovi za balističke rakete koji su u stanju da probiju protivraketnu odbranu.

Logična reakcija

Kineska testiranja supersoničnog aparata, kao i to što su pre nekoliko godina bili nastavljeni ruski radovi na ovu temu (koji su takođe bili praćeni testiranjem u praksi), postala su deo još jedne faze u trci koja nije započeta ni u Pekingu, ni u Moskvi. Obe zemlje traže odgovor na sisteme na kojima se radi u SAD. Pre svega, radi se o sistemu protivraketne odbrane i o perspektivnim supersoničnim udarnim sredstvima koja se proizvode u okviru koncepcije Prompt Global Strike – Trenutnog globalnog udara (PGS).

Osnovna crta PGS po kojoj se ovaj program razlikuje od savremenih strateških nuklearnih snaga jeste NEatomnost. I kao njena posledica – to da se na nju ne odnosi ograničenje strateškog ofanzivnog oružja. Pritom je cilj programa – nanošenje veoma preciznog udara u svakoj tački Zemlje u roku od sat vremena. Sasvim je moguće da neće biti realizovan, ali ovakva promena „pravila igre“ nije mogla ostati neprimećena.

Supersonični kineski aparat u perspektivi može predstavljati vojnu opasnost za SAD u najosetljivijem mestu – u centru Indo-Tihookeanskog regiona. U slučaju ostvarivanja odgovarajućeg dometa ovakvi kontrolisani borbeni blokovi mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po udarna sredstva Oružanih snaga SAD i po sistem PRO – posebno po brodove sistema „Idžis“ koji se stavljaju u „na prvu borbenu liniju“.

Glavnom prednošću supesoničnih blokova za manevrisanje u poređenju s PRO predstavlja upravo njihova sposobnost manevrisanja: ovakav blok u letu može da menja svoju trajektoriju, u mnogome smanjujući verovatnoću da će biti uhvaćen.

Perspektiva 20-ih godina

Najopasniju potencijalnu posledicu razvoja PGS predstavlja to što umesto izjednačavanja nuklearnog potencijala može da poveća njegovu ulogu. To će dovesti do porasta i ruskog, i kineskog arsenala koje će Moskva i Peking smatrati za jedino sredstvo uz pomoć kojeg u slučaju rata mogu da pričine SAD garantovano neprihvatljivu štetu.

Spoj razvijene nacionalne PRO sa serijskom proizvodnjom sredstava PGS ne ostavlja alternativu trci u nuklearnom naoružanju. U uslovima zaustajanja za SAD od nenuklearnih visokopreciznih sistema ovo će predstavljati jedinu šansu za očuvanje strateške ravnoteže.

Maksimalno zaoštravanje problema treba očekivati sredinom 2020-ih godina, kad bude završena izgradnja sistema PRO i kad u naoružanje dospeju prvi sistemi stvoreni u okviru koncepcije PGS. Imajući u vidu sve veće političke nesuglasice, nije isključena verovatnoća da će do 2023. godine međunarodna klima podsećati na situaciju iz 1963. ili 1983. godine, iako u osnovi protivteže neće biti ideološki, već političko-ekonomski motivi. Ipak, još uvek ima vremena da se ne dopusti ovakav sukob. I u ovom ključu uspešna testiranje datog oružje nisu ništa više od predmeta trgovine na budućim pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja, kako nuklearnog, tako i nenuklearnog.

Ilija Kramnik,