Ukratko o Olimpijadi

Glavni simbol, najbolji suvenir

Prva olimpijska maskota je nastala 1968. godine. To se desilo skoro slučajno: na reklamnim posterima zimskih Igara u Grenoblu radi raznovrsnosti su nacrtali skijaša s crveno-belom glavom i olimpijskim kolutovima na čelu. Navijači su počeli da kupuju te postere, smatrajući ih najboljim suvenirom, a samog skijaša, koji je dobio ime Šis – simbolom Igara. Tradicija određivanja kao olimpijske maskote životinja, koje obično podsećaju na zemlju-domaćicu, nastala je u isto vreme – maskotom letnjih Igara u Meksiku je postao crveni jaguar. Prva maskota sa osmehom je 1980. godine postao olimpijski meda – pre njega su sve zveri bili ozbiljni i usredsređeni. 1988. godine su nastale prve parne maskote – polarni medvedi Hajdi i Houdi, simboli Olimpijade u Kalgariju. Međutim, rekord u broju maskota je uspostavljen 2008. godine u Pekingu. Navijače i sportiste je tada inspirisalo petoro «dece uspeha»: riba, velika panda, olimpijska vatra, tibetska antilopa i lasta.

Trostruki aksel

Aksel je najsloženiji u umetničkom klizanju, a istovremeno prvi, koji je dobio zvaničan naziv. Njega je prvi izveo 1882. godine Norvežanin Aksel Paulsen. Doduše, ovaj skok, kada sportista kliza leđima, zatim se naglo okreće za 180 stepeni, skoči, izvršivši nekoliko obrtaja i jedan poluobrtaj, dosta dugo se smatrao izuzetno opasnom razonodom. Na zvanična takmičenja je on dospeo tek 1948. godine – Amerikanac Dik Baton je izveo dvostruki aksel u vreme nastupa na Olimpijskim igrama. Baton je tada dobio zlatnu medalju, nije isključeno, za svoju drskost i hrabrost. Danas je trostruki aksel obavezan deo nastupa muškaraca. Onaj, ko ne uspeva u njemu, ne može ni da računa na medalju. Eksperti kažu da nova era u umetničkom klizanju počne onda, kada muškarci nauče četvorostruki aksel, doduše, ni sami ne veruju da je to moguće.