Zatišje nije dugo trajalo

Kratko zatišje između opozicije i policije u Kijevu završeno je protekle noći. Masovni neredi u ulici Gruševskog su ponovo počeli. Vlasti pokušavaju da postignu primirje s ekstremistima, te obećaju da će revidirati zakone, usvojene 16. januara. Međutim, majdan nije spreman na ustupke.

Pored molotovljevih koktela i zapaljenih guma, koji su postali neraskidivi deo nereda, radikali su objavili lov na milicajce. Protekle noći su na majdanu zarobili tri pripadnika organa reda: jedan je kasnije bio primljen u bolnicu, a druga dvojica se nalaze u zauzetoj zgradi kijevse gradske skupštiine. Ranije je u drugom rejonu ukrajinskog glavnog grada hicem ubijen pripadnik milicije, koji se vraćao kući posle posla.

U međuvremenu vlasti ne gube nadu na rešenje konflikta mirnim putem. One i dalje pozivaju opoziciju na pregovore i čine ustupke. Predsednik Viktor Janukovič je obećao da će amnestirati sve uhapšene učesnike nerede, koji nisu izvršili teške zločine, te revidirati zakone, usvojene 16. januara, a koji su izazvali nezadovoljstvo protestanata.

Kad je narod izašao na ulicu, nešto nije kako treba. Iza toga stoje ljudi. Mi ćemo tokom ove sednice zajedno s poslanicima doneti odluku o njima. Predsednik će potpisati naredbu, te ćemo preformatirati vladu.



U međuvremenu područje protesta u Ukraini se naglo širi. Zauzete su administrativne zgrade u zapadnim i centralnim oblastima: U Lavovu, Ternopolju, Ivano-Frankovsku, Černovcima, Hmelnickom, Rovnu i Čerkasima. Za uzvrat u istočnim regionima se planira organizacija mitinga radi podrške vlasti. Predsednik Krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov poziva vladu da uspostavi red u zauzetim oblastima.

- Opet se obraćamo predsedniku Ukrajine Viktoru Fjodoroviču Janukoviču, Savetu nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine, narodnim poslanicima Ukrajine sa pozivom da obustave bezakonje, anarhiju i nasilje, koji su zahvatili zemlju, te uvedu vanredno stanje. Predlažemo da se obustavi finansiranje iz državnog budžeta regiona, koji su objavili sebe van zakona, gde su vlasti svrgnute nasilno, sve do obnavljanja u njima ustavnog reda.

Događaji u Kijevu i drugim regionima Ukrajine već davno su izašli iz okvira protesta, niko ne pominje prvobitni cilj tih akcija. Opozicioneri ističu vlastima nove zahteve te, bez obzira na spremnost vlade na pregovore i ustupke, nastavljaju borbene akcije. Šta više, oni otvoreno pozivaju svoje zapadne partnere da se umešaju u konflikt. O tome je posle susreta s evrokomesarom za pitanja širenja i evropske politike susedstva Štefanom Fileom izjavio jedan od lidera opozicije Arsenij Jacenjuk.

- Sada kod nas nije više politička, već građanska kriza. Došli smo do zaključka da će izlazak iz nje bez mešanja stranih partnera biti veoma složen. Pregovore treba sprovoditi uz učešće političara, koji uživaju poverenje opozicije. Međutim, kako ja to vidim, vlada nije spremna da prihvati neko mešanje od strane Zapada.

Kako je izjavio predsednik Evroparlamenta Martin Šulc, EU može da blokira bankovne račune i ograniči kretanje ukrajinskog rukovodstva u slučaju, ako da se ne nađe rešenje, koje odgovara svim stranama. Štefan File je pozvao vlasti i opoziciju Ukrajine da obustave nasilje i nastave dijalog. Sa svoje strane, ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov je izjavio: Veoma je važno da se spolja ne šalju poruke, koje bi opozicija shvatila kao podstrek. Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič je sa svoje strane pripisao deo odgovornosti za nerede upravo strancima.

Počeli su radikalni događaji, u kojima su učestvovali ne samo Ukrajinci, već i mnogi ljudi, koji su došli iz drugih zemalja, koji su učestvovali u različitim regionalnim konfliktima i nalaze se na međunarodnoj poternici.

Danas je situacija u ulici Gruševskog relativno mirna: radikali se greju kod vatre od zapaljenih automobilskih guma, milicija za sada ne preduzima aktivne akcije, te pokušava da gasi zapaljene barikade. Međutim, prema podacima specijalnih službi, demonstranti, koji su zauzeli administrativne zgrade u Kijevu, imaju veliku količinu vatrenog oružja. Kako su izjavili u resoru za borbu protiv organizovanog kriminala, danas se čini sve da to oružje ne bude iskorišćeno protiv civila i pripadnika organa reda.

Marija Baljabina,