Balkanski pogled na Trans-jadranski gasovod

Projekat Trans-jadranski gasovod (TAP) navršio je 10 godišnjicu. Njegova izgradnja još uvek nije otpočela, ali ima naznaka da bi mogla da krene naredne, 2015. godine. Mnoge zemlje EU se nadaju da ovaj projekat, koji je izabrao konzorcijum "Šah-Deniz", neće imati sudbinu nesrećnog "Nabuka" i da će pomoći da se smanji cena i zavisnost od ruskog gasa.

Tako, italijanski sajt "Guerra del gas" piše:

- Ukoliko se on realizuje, u državi će se pojaviti čvor za distribuciju azerbejdžanskog gasa, što će doprineti diverzifikaciji isporuka za industriju i pojedince uz mogućnost smanjenja cena, otvaranja novih radnih mesta u vreme teške ekonomske i socijalne krize.

U 2013. godini, predsednici Crne Gore, Albanije, predstavnici Republike Srpske i Federacije BiH i Hrvatske potpisali su u Tirani (Albanija) memorandum o saradnji u izgradnji dva nova gasovoda - TAR i njegovog Jadransko-jonskog kraka (IAP).

Projekat TAR, koji je pokrenula 2003. godine švajcarska kompanija EGL Group, predviđa transport gasa iz Kaspijskog regiona u Evropu. Kapacitet TAR-a će iznositi 10 milijardi kubnih metara godišnje, sa maksimumom u nekoj dalekoj perspektivi od 20 milijardi kubika. Gasovod će krenuti iz Grčke, proći će preko teritorije Albanije i Jadranskog mora do Italije. U Italiji i Grčkoj će biti povezan sa postojećom gasnom infrastrukturom.

Neki stručnjaci projektu TAR daju periferni značaj s obzirom da prolazi kroz jug Evrope i Balkan i ne smatraju da će Azerbejdžan i EU videti neku veliku korist od njega. Takva tvrdnja se potkrepljuje činjenicom, da Albanija troši samo 20 miliona kubnih metara gasa godišnje, Grčka oko 4 milijarde, dok npr. Crna Gora, kroz koju će proći IAP, još uvek nema nikakvu gasnu infrastrukturu. Jadransko-jonski projekat će povezati albanski grad Feri i hrvatski Split preko teritorije Crne Gore i BiH.

Planirano je da kroz TAR prođe gas koji će se dobijati iz kaspijskog "Šah-Deniza". U 2013. godini konzorcijum "Šah-Deniz" je izabrao TAR u svojstvu trase za postavku svog gasa na evropsko tržište. Generalni direktor TAR Ketil Tungland smatra da izbor ima perspektivu:

- Izbor projekta TAR za transport azerbejdžanskog gasa u Evropu - prvi je važan korak ka realizaciji "Južnog gasnog koridora".

Deo tog koridora je bio i neostvareni "Nabuko" i "Trans-kaspijski gasovod", čija sudbina je još uvek neizvestna. Mali južnoevropski TAR - najjeftiniji je od ova tri projekta. Pored toga, izgradnja TAR, prema rečima premijera Grčke Antonisa Samarasa, "po prvi put omogućava Grčkoj da postane ne samo drugorazredni pravac, već zemlja, kroz koju će proći transevropske mreže."

S tim u vezi, TAR obećava Atini, koja se nalazi u užasnoj ekonomskoj krizi, 2000 novih radnih mesta i 1,5 milijardi evra investicija. No, opoziciona stranka SIRIZA smatra da izgradnja Trans-jadranskog gasovoda, ustvari, ide na ruku SAD kojima ne odgovara grčko-ruska energetska saradnja. Prema mišljenju te stranke, SAD su intervenisale u procesu privatizacije nacionalne gasne kompanije DEPA i njene "kćerke" DESFA za koje su zainteresovane ruske kompanije "Gasprom" i "Negusneft", kao i azerbejdžanska državna naftna ompanija (GNKAR), grčka M2M (zajednička kompanija Mytilineos i Motor Oil) i energetska kompanija GEK Terna.

Sjedinjene Američke Države su posebno zainteresovane za projekat "Južni gasni koridor". To je priznao i sam američki ambasador u Azerbejdžanu Ričard Morningstar: "Mi podržavamo Trans-kaspijski gasovod i spremni smo sve da uradimo za njegovu realizaciju".

Treba napomenuti da TAR nije konkurent ruskom "Južnom toku" na evropskom gasnom tržištu. 10 milijardi kubnih metara azerbejdžanskog gasa je samo kap u moru u odnosu na isporuke ruskog giganta "Gasproma". TAR može podmiriti samo 2% evropske potrošnje - otprilike toliko iznose potrebe Grčke i Italije.

MIlena Cmiljanić,