Državna duma RF pozvala zemlje na "olimpijsko primirje"

Državna duma RF je pozvala svetsku zajednicu da poštuje «olimpijsko primirje» u vreme održavanja zimskih Igara u Sočiju. Parlamentarci zemalja UN su jednoglasno podržali tu ideju. Sve zemlje moraju da se trude da rešavaju konflikte političkim sredstvima, - govori se u tom dokumentu.

Tu drevnu olimpijsku tradiciju nazivaju jarkom i simboličnom. Ona je stara 3 hiljade godina. Međutim, poslednjih godina "olimpijsko primirje", prema mišljenju poslanika, postaje sve aktuelnije. Ono mora da pruži nadu svima, ko je postao žrtva unutrašnjih konflikata i terorističkih akcija, ko strada od posledica humanitarnih katastrofa i svih nesreća, povezanih s ratovima i vojnim sukobima. Kada sportisti učestvuju u sportskim takmičenjima, nasilje mora da bude obustavljeno. U vreme Olimpijade je dopustivo samo mirovno suparništvo.

"Olimpijsko primirje" je prvi put bilo objavljeno u 8. veku pre naše ere i u staro doba se bezpogovorno poštovalo. U najnovijoj istoriji tradicija je više puta bila prekršena, jer "olimpijsko primirje" ima karakter preporuke, dakle, o njegovom bukvalnom ispunjavanju nema reči, - kaže predsednik Federacije sportskih novinara Rusije Nikolaj Dolgopolov.

- Treba na sve moguće načine težiti ka tome da u vreme Olimpijskih igara vlada dugoočekivano primirje. Ako neki konflikti nastanu, oni ne smeju da utiču na održavanje Olimpijade. Zemlja mora da organizuje Olimpijadu na najvišem nivou, za koji je sposobna.

Tokom višedecenijske istorije, olimpijade su ometali i globalni, i regionalni konflikti. Letnje Igre 1916. godine nisu održane zbog Prvog svetskog rata. 1940. i 1944. godine takođe nije nikome bilo stalo do sporta – zemlje su se takmičile ne na tribinama, već u rovovima Drugog svetskog rata. Igre 1972. godine je ožalostila Minhenska tragedija – teroristi su kidnapovali i ubili izraelske sportiste. 2008. godine Mihail Saakašvili je upriličio napad Gruzije na Južnu Osetiju na dan otvaranja Olimpijade u Pekingu. Rat u Siriji nije bio obustavljen u vreme londonske Olimpijade 2012. godine i malo je verovatno da će do toga doći i ove zime. Princip "olimpijskog primirja" stalno se krši iz razloga što se najveći sportski događaj sve češće politizuju.

Prema tradiciji poslednje dve decenije, simboličku odluku o međunarodnom primirju u vreme Olimpijskih igara u Sočiju usvojila je Generalna Skupština UN. U skladu sa današnjim dokumentom, koji su inicirale Rusija i Grčka, primirje se mora objaviti nadelju dana pre Olimpijade i završiti 7 dana posle završetka takmičenja paraolimpijaca. S tim što se ova odluka bitno razlikuje od pređašnjih. Kako je istakao predsednik organizacionog komiteta Soči-2014 Dmitrij Černišenko, Rusija je dala ozbiljan doprinos miru, održavši u Sočiju međunarodne kampove "Generacija za mir", "Svet i sport". Oni omogućuju zemljama u konfliktu da kontaktiraju, koristeći univerzalni jezik sporta.

Međutim, u UN-u i Međunarodnom olimpijskom komitetu se nadaju da "olimpijsko primirje" nije izgubilo svoj značaj. Da li je to tako, zemlje će saznati na 22. zimskim Olimpijskim igrama, koje će biti održane od 7. do 23. februara, kao i prilikom zimske Paraolimpijade, koja će biti održana u Sočiju od 7. do 16. marta.

Ksenija Meljnikova,