Samit RF-EU: bez konkretike, ali ciljajući u budućnost

28. januara u Briselu će biti održan 32. samit Rusija-EU na kojem će strane razmotriti ključna pitanja rusko-evropskih odnosa. Koncultacije će proteći u konktestu akutne političke krize u Ukrajini, što je već uticalo na njihov format. Izgleda da su se evroljani ozbiljno uvredili na Moskvu zbog njene pomoći Kijevu, koji je zamrzao potpisivanje sporazuma o pridruženom članstvu u EU i izabrao razvoj odnosa sa ističnim susedom. Na kraju je i broj učesnika samita bitno smanjen, nikakvi dokumenti neće biti potpisani. Komunikacija će proteći u režimu uzbrzanog „brejn storma“.

Prema rečima pomoćnika predsednika Rusije Jurija Ušakova, to će biti neformalni, temeljit i poverljiv razgovor o čitavom spektru važnih problema koji se tiču odnosa Rusije i EU. Fiksiranog dnevnog reda nema, otkazana je i tradicionalna večera. Sastanak će biti ograničen pregovorima, radnim doručkom i zajedničkom konferencijom za štampu. Sekretar za štampu šefa evropske diplomatije Maja Kocjančič nazvala je to produbljenim razmišljanjima o principima i prirodi rusko-evropskih odnosa.

Povodom dramatičnih događaja i pokušaja prevrata u Ukrajini ovaj problem će nesumnjivo biti predmet razgovora. Mada teško da će biti glavni. Stalni predstavnik Rusije u EU Vladimir Čižov nada se da će evropske diplomate imati dovoljno zdravog razuma kako ne bi smatrale radikale ravnopravnim partnerima u pregovorima sa zakonitom vlašću. I da ne pokušavaju da ubede u to Moskvu.

- Donositi neke odluke umesto Ukrajinaca ili menjati zakonitu vlast ove zemlje kategorički je neprihvatljivo. Ima smisla pružiti političku podršku zvaničnom Kijevu. Pitanje je da li to želi da uradi EU. Videćemo.

Na samitu će biti reči, razume se, o ekonomiji i konkretnije o energetici, između ostalog o Trećem energetskom paketu, međusobnoj trgovini, politici susedstva i međunarodnim poslovima. Između ostalog o situaciji u Siriji i Iranu.

Ali glavni trend predstojećih pregovora unapred je i dobro poznat. To je evropska i evroazijska integracija. Moskva smatra da su oba integraciona modela izgrađena na sličnim principima i da se oslanjaju na norme STO. Tako su to dva projekta koji se međusobno dopunjuju, a ne isključuju. Između ostalog, EU ne deli ovu tačku gledišta i otvoreno ili u uvijenoj formi istupa kao kategorički protivnik integracionih napora Moskve u evroazijskom pravcu, istakao je ekspert Evropskog instituta Vladislav Belov.

- Reč je o Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana i formiranju 2015. godine Evroazijskog ekonomskog saveza. Brisel u okviru zamrznutog za sada novog bazičnog sporazuma između Rusije i EU ne pristaje na sličan razvoj događaja, uveravajući Moskvu da evroazijski vektor protivreči interesima EUi izlazi van okvira bilateralnih odnosa. Ruska strana sa svoje strane insistira na tome da integracioni procesi na postsovjetskom prostoru odgovaraju interesima obe strane.

Većina aktualnih protivrečnosti među parnterima potiče od ovog principijalnog nelsaganja. Između ostalog, ostaje realna ekonomija. I ovde nije sve tako loše. Trgovinska razmena između Rusije i EU meri se stotinama milijardi dolara i nema posebne razloge za nagli pad. Tako da strane i 28. januara i kasnije treba da izrade zajedničku platformu za saradnju. Sam život diktira.

Ilija Harlamov,